Флајнер је у говору на заједничком састанку делегација Београда и Приштине са посредничком тројком истакао да би једнострано проглашење независности Космета било чин рата, не само против Србије, већ и против правног система УН.
Он је указао на то да се независност Космета не може прогласити без промене Резолуције 1244 или нове одлуке СБ УН, и изнео низ аргумента против другачијих тумачења ове резолуције.
Према његовим речима, насупрот неким креативним тумачењима, текст Резолуције 1244, која је узета као основ за преговоре о будућности покрајине, јасно и недвосмислено гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије и предвиђа суштинску аутономију Космета унутар Србије.
Показаћу да би сви аргументи који претендују да се Резолуција 1244 може тумачити на креативан начин како би се без њеног мењања могла прихватити једнострано проглашена независност или признати надгледана независност према Ахтисаријевом плану, у суштини били противни Резолуцији 1244, рекао је правни саветник преговарачког тима Београда.
Он је указао на то да не стоји аргумент да Резолуција 1244 није применљива на Србију, будући да се односи на бившу Југославију, јер су сва тела УН увек прихватала да је Србија предмет ове резолуције, као и да је Србија правна наследница СРЈ и државне заједнице Србија и Црна Гора и партнер за сарадњу са УНМИК-ом.
Резолуција 1244 односи се на Споразум из Рамбујеа, по коме је Космет покрајина Србије којој ће бити гарантована суштинска и смислена аутономија, навео је Флајнер и додао да није тачан ни аргумент по коме ова резолуција међународној заједници дозвољава да успостави надгледану независност јер не обавезује Космет да остане део територије Србије.
Према његовим речима, у параграфу 11 Резолуције наводи се да су главне одговорности међународног присуства успостављање суштинске аутономије и самоуправе на Космету, у очекивању коначног решења, узимајући у обзир анекс 2 Споразума из Рамбујеа.
Резолуција, поред тога, три пута не само да признаје већ и обавезује међународну заједницу да потврди суверенитет Југославије, данас Србије, и њен територијални интегритет, истакао је Флајнер.
Уколико документ има тако јасан текст, онда нема простора различитим тумачењима, нагласио је он и подсетио на то да је у Резолуцији наведено да ће се решење за кризу на Космету заснивати на генералним принципима анекса 1 и разрађеним у анексу 2 Споразума из Рамбујеа.
Он је објаснио да поменути анекси понављају преданост суверенитету и интегритету Југославије и сада Србије над Косметом, и представљају интегрални део Резолуције, која у том смислу обавезује не само органе и институције УН већ и свако друго тело које тражи политичко решење за покрајину, укључујући и ове преговоре.
Флајнер је оповргао и аргумент према коме Резолуција 1244 не спречава међународну заједницу да прихвати оно што се де факто сматра неизбежним, а то је наводно независност Космета.
Они који заступају овај аргумент вероватно га заснивају на вољи већине
косметских Албанаца за независношћу, али ако се као одлучујући параметар узима воља албанске већине, зашто то не важи и за већину Срба у покрајини, зашто онда и они немају право да се отцепе, упитао је Флајнер.
Према његовим речима, не стоје ни аргументи да Русија злоупотребљава снагу вета јер је то право које Москви припада, као ни да је Космет јединствен случај који неће бити преседан.
Он је истакао да нико не може да одлучи да ли ће нешто бити преседан и да на то претендују само диктатори, уз напомену да је једино по чему је Србија јединствен случај у ствари чињеница да јој Резолуција 1244 гарантује територијални интегритет.
Кад је реч о најчешће истицаном аргументу у неким западним земљама да је Србија изгубила право на Космет због злочина почињених током Милошевићевог режима, правни саветник преговарачког тима Београда је рекао да је СБ требало после рата да одлучи да да Космету независност да би тај аргумент важио.
Међутим, СБ је учинио управо супротно, и то из јасних разлога да не ствара преседан за сукобе са мањинама у другим земљама, навео је Флајнер и додао да би, да би био одржив, тај аргумент требало да важи и за српску мањину, која је од 1999. године претрпела злочине и систематска кршења људских права.
Према његовим речима, не стоји ни аргумент оних који тврде да је Космет де факто већ одвојен од Србије и да то једноставно треба признати.
Он је навео податак да је Међународни суд правде у Хагу годинама одбијао да призна територију Источног Јерусалима као део Израела, упркос томе што ту територију де факто контролише Израел.
Флајнер је оповргао и аргументе да је Србија неукључивањем косметских Албанаца у пребројавање гласова грађана који су гласали за Устав Србије сама тихо признала независност покрајине, уз напомену да се признавање неке територије не може изводити посредно.
У закључку свог излагања, Флајнер је навео да би сви предлози који надилазе Резолуцију 1244 морали бити постављени као предлог Савету безбедности за нову резолуцију или бар амандман на постојећу резолуцију.