Аутор:
Фонет
Самарџић је на другом заједничком састанку државног преговарачког тима Србије, представника косовских Албанаца и међународне посредничке тројке Контакт групе истакао да је очигледно да су неосноване тврдње косовских Албанаца да Београд жели да оствари политичку контролу над њима враћајући статус који је Србија на Косову и Метохији имала пре 1999. године.
Он је навео да су неосновани и приговори да је српски предлог нереалистичан јер не омогућава економски развој Косова и Метохије и не допушта институцијама Космета приступ страним инвестицијама и међународним финансијским институцијама.
Неосноване су примедбе да Србија истински не жели да интегрише Албанце. Напротив, Београд је спреман да их интегрише тачно у мери у којој они сами покажу спремност за то, рекао је министар и додао да такође немају основа тврдње да Београд не води рачуна о европској перспективи Космета и целог региона.
Самарџић је истакао да је предлог Србије све време отворен за разматрање и указао на то да постоје три легитимна интереса без чијег задовољења није могуће постићи опште циљеве решења које је предложио Београд.
То су, како је навео, интерес Србије да сачува територијални интегритет и суверенитет останком Космета унутар њених међународно признатих граница, затим интерес косовских Албанаца да самостално уређују свој живот без уплитања Србије, а трећи интерес тиче се Срба да обезбеде свој опстанак и повратак у покрајину, да осигурају национални идентитет и да живе у безбедном окружењу.
Он је нагласио да се Београд залаже за то да аутономија Космета у оквиру Србије буде под поузданим међународним гаранцијама, што иде у сусрет општим циљевима, захтевима стварности и три поменута легитимна интереса.
Према његовим речима, Београд предлаже општи споразум чији би један од потписника и гараната биле Уједињене нације.
На тај начин међународне гаранције би биле сталне, а међународно присуство цивилно и војно би било пожељно и корисно за обе стране. Не би било разлога да се под евентуално промењеним околностима косовски Албанци осете угрожени од Београда, објаснио је Самарџић.
Он је у том контексту навео примере Оландских острва на основу одлуке Лиге народа и Јужног Тирола.
У предлогу Београда око поделе надлежности за функционалну самоуправу садржан је највећи степен препуштања надлежности једном делу територије познат у данашњем свету, а најближи сличан пример је Хонгконг, рекао је Самарџић.
Министар је указао на то да се предлог Београда залаже за потпуну самосталност судске, законодавне и извршне власти у областима које су у искључивој надлежности покрајине.
То је много либералније решење у поређењу са Оландским острвима или Хонгконгом, истакао је Самарџић.