Гојковић је на друштвеном дијалогу „Отето детињство – дечји, рани и принудни бракови” поручила да би свачије детињство морало да буде испуњено безбрижношћу, лепотом и вером у будућност живота.
Све док сведочимо било ком облику његовог угрожавања, а посебно неприхватљивом склапању дечјих, раних и принудних бракова, неопходан је дијалог на ову тему и одлучно деловање на спречавању и искорењивању овог типа друштвених девијација, рекла је потпредседница Владе.
Она је, наглашавајући да је Влада посвећена обезбеђивању и институционалног и нормативног оквира и друштвеног амбијента у коме ће свако дете одрастати у оптималним условима, максимално заштићено од штетних појава, упозорила на то да рано ступање у брак представља неприродни ток прекида детињства и његове негативне последице по правилан и потпун физички и психички развој су вишеструке.
Гојковић је указала на то да су девојчице додатно погођене непосредним здравственим последицама услед прераних порођаја, али и насиља у породици које прати њихов свеукупно неповољан положај.
За све нас упозоравајући је податак да оне чине преко 95 одсто жртава дечјих бракова, према извештају Републичког завода за социјалну заштиту за 2022. годину, навела је Гојковић.
Она је подсетила то да Координационо тело за родну равноправност пету годину заредом копредседава Националном коалицијом за окончање дечјих бракова, коју је покренуло са Дечјим фондом Уједињених нација и да ова иницијатива, уз пуни ентузијазам свих њених чланица, постиже резултате на које можемо бити поносни.
Као председници Координационог тела за родну равноправност, част ми је што је Србија и глобално препозната као земља са истакнутом посвећеношћу искорењивању дечјих бракова, напоменула је потпредседница Владе.
Она је прецизирала да се међу значајним постигнућима у овој области издвајају неопходне корекције законске регулативе које су спроведене, а првенствено се односе на закључење „малолетничких бракова”, као и подизање свести јавности о овом феномену и његово правилно разумевање.
Потпредседница Владе је, указујући на чињеницу да се дечји, рани и принудни бракови дешавају у општој популацији у Србији, најчешће у сеоским срединама, као и да су у значајној мери последица сиромаштвa, објаснила да ова појава ипак остаје најраспрострањенија међу децом ромске националности, која чине 63 процента укупног броја идентификоване деце жртава дечјег брака.
Према њеним речима, када је реч о девојчицама које су ступиле у брак пре навршеног пунолетства односно 18. године, проценат дечјих бракова у општој популацији износи шест одсто, а у ромској 56 одсто.
Слична слика је и када говоримо о узрасту пре петнаесте године, где један одсто девојчица из опште популације улази у брак, наспрам 16 одсто међу ромским девојчицама, прецизирала је она.
Гојковић је оценила да наведено одговара податку да само 64 одсто деце из ромских насеља заврши основну школу, док свега 28 одсто похађа средњу школу, а да истовремено подаци показују да је 5,1 одсто жена из ромске популације постало мајка пре петнаесте године живота, односно да је чак 38,1 одсто Ромкиња рађало пре навршеног пунолетства.
Често чујемо да је рани брак „ромска традиција”. То је погрешно и против таквих стереотипа морамо да се боримо. Постоји више примера добре праксе када је реч о подизању свести у друштву о штетности дечјих бракова, истакла је Гојковић.
Потпредседница Владе је нагласила да посебна пажња треба да буде усмерена на унапређење положаја ромске заједнице и оснаживање жена и девојчица како би оствариле своја права и потенцијале на најбољи могући начин, кроз веће укључивање у образовање и подстицај њиховом запошљавању.
Гојковић је рекла да, кроз директан рад са ромском заједницом, чланице коалиције раде и на подизању свести о штетности дечјих бракова кроз социо-едукативне радионице са женама и девојчицама, на којима се отворено разговара о пракси дечјих бракова и њиховом лошем утицају на будућност како појединаца, тако и читаве заједнице.
Она је, истичући улогу Женске ромске мреже Србије и њених активисткиња, које годинама предано пружају допринос осветљивању проблема дечјих бракова и њиховим последицама у самој ромској популацији, указала на примере добре праксе и плодоносне сарадње државних институција, међународних партнера, организација цивилног друштва и локалних институција у заустављању дечјих бракова, међу којима се Град Крагујевац истиче по доприносу унапређењу положаја и укључивању ромске заједнице у све друштвене токове.
Она је рекла да је ове године започет пројекат „Oкончање насиља – Оснаживање за промене” у партнерству Владе Србије и четири агенције Уједињених нација: Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), Дечјег фонда Уједињених нација (Уницеф) и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), уз подршку Владе Шведске, односно Шведске агенције за међународну развојну сарадњу (СИДА).
Данашњи скуп „Отето детињство – дечји, рани и принудни бракови”, у организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, почео је минутом ћутања и одавањем почасти девојчици Данки Илић.