П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена већа за 38,6 одсто у односу на исти период прошле године
Београд,
28. септембар 2007.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период од јануара до августа ове године износи 16695,8 милиона долара, што је пораст од 38,6 одсто у односу на исти период претходне године, или 12471,6 милиона евра, односно 28,7 одсто више у односу на исти период 2006. године.
У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 5.555,0 милиона долара, што чини повећање од 41,3 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, а увезено за 11140,8 милиона долара, што је за 37,3 одсто више у односу на исти период лане.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4148,2 милиона, што чини повећање од 31,2 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 8323,4 милиона, што је за 27,4 одсто више у односу на исти период прошле године.
У саопштењу се истиче да је евидентно да извоз брже расте од увоза, како за кумулативни период јануар–август, тако и за месец август, и прецизира да дефицит износи 5585,7 милиона долара, што чини повећање од 33,6 одсто у односу на исти период претходне године.
Дефицит изражен у еврима износи 4175,2 милиона, што је повећање од 23,9 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Покривеност увоза извозом износи 50 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 16,8 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, извоза вишкова пољопривредних производа (извоз поврћа и воћа је 289 милиона долара, нарочито малине, вишње и шљиве, житарица и производа од њих је 250 милиона долара, од чега на извоз пшенице отпада 80 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, повољним односима размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,1 одсто (3728,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,4 одсто (1466,9 милиона долара) и опрема 6,5 одсто (359,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,5 одсто (6851,2 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21,2 одсто (2360,1 милион долара) и опрема 17,3 одсто (1929,4 милиона долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Италија (705,0 милиона долара), Босна и Херцеговина (656,3 милиона долара) и Црна Гора (573,8 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, такође појединачно, били су Руска Федерација (1511,5 милиона долара), Немачка (1049,4 милиона долара) и Италија (909,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом. Међутим, са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (780 милиона долара), обојени метали (458 милиона долара), поврће и воће (289 милиона долара), одећа (272 милиона долара) и производи од метала (260 милион долара). Извоз ових пет одсека чини 37,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.100 милиона долара), друмска возила (903 милиона долара), гвожђе и челик (626 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (570 милиона долара) и гас, природни и индустријски (495 милиона долара), при чему њихов увоз чини 33,2 одсто укупног увоза.
У августу се јавља значајна разлика у рангу производа у извозу и увозу у односу на претходне месеце.
На листи првих 100 производа у извозу на првом месту су покривачи подова и тапете од пластичних материјала (више од 15 милиона долара), затим разне врсте производа од гвожђа или челика (лимови, табле, траке и слично) и таквих је 15 производа у првих 100.
Наставља се тенденција већег извоза пољопривредних производа. Наиме, 23 производа из домена пољопривреде је у августовских 100 производа (шећер, малине, пшеница, шљиве, пиво, брашно, вода, купине, печурке, бисквити и друго).
Листа првих 100 производа у увозу за август показује да су на првом месту полупроизводи од гвожђа и челика (више од 35 милиона долара).
После дужег времена нафта је са првог места по вредности увоза пала на десето место по рангу, са вредношћу од 12,5 милиона долара за количину од 24.000 тона.
Разлог мањег увоза нафте вероватно је раст њене цене по барелу на светском тржишту. Уместо нафте, високо су рангирана дизел горива, са вредношћу од 35,7 милиона долара, што је више за четири пута у односу на август прошле године, наводи се у саопштењу.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 4148,2 милиона, што чини повећање од 31,2 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 8323,4 милиона, што је за 27,4 одсто више у односу на исти период прошле године.
У саопштењу се истиче да је евидентно да извоз брже расте од увоза, како за кумулативни период јануар–август, тако и за месец август, и прецизира да дефицит износи 5585,7 милиона долара, што чини повећање од 33,6 одсто у односу на исти период претходне године.
Дефицит изражен у еврима износи 4175,2 милиона, што је повећање од 23,9 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Покривеност увоза извозом износи 50 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 49 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који у протеклом периоду чини 16,8 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, извоза вишкова пољопривредних производа (извоз поврћа и воћа је 289 милиона долара, нарочито малине, вишње и шљиве, житарица и производа од њих је 250 милиона долара, од чега на извоз пшенице отпада 80 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, повољним односима размене (осим повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала је и структура тржишта – извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја).
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,1 одсто (3728,7 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 26,4 одсто (1466,9 милиона долара) и опрема 6,5 одсто (359,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,5 одсто (6851,2 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 21,2 одсто (2360,1 милион долара) и опрема 17,3 одсто (1929,4 милиона долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Италија (705,0 милиона долара), Босна и Херцеговина (656,3 милиона долара) и Црна Гора (573,8 милиона долара).
У увозу, главни спољнотрговински партнери, такође појединачно, били су Руска Федерација (1511,5 милиона долара), Немачка (1049,4 милиона долара) и Италија (909,4 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са бившим републикама – Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом. Међутим, са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (780 милиона долара), обојени метали (458 милиона долара), поврће и воће (289 милиона долара), одећа (272 милиона долара) и производи од метала (260 милион долара). Извоз ових пет одсека чини 37,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.100 милиона долара), друмска возила (903 милиона долара), гвожђе и челик (626 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (570 милиона долара) и гас, природни и индустријски (495 милиона долара), при чему њихов увоз чини 33,2 одсто укупног увоза.
У августу се јавља значајна разлика у рангу производа у извозу и увозу у односу на претходне месеце.
На листи првих 100 производа у извозу на првом месту су покривачи подова и тапете од пластичних материјала (више од 15 милиона долара), затим разне врсте производа од гвожђа или челика (лимови, табле, траке и слично) и таквих је 15 производа у првих 100.
Наставља се тенденција већег извоза пољопривредних производа. Наиме, 23 производа из домена пољопривреде је у августовских 100 производа (шећер, малине, пшеница, шљиве, пиво, брашно, вода, купине, печурке, бисквити и друго).
Листа првих 100 производа у увозу за август показује да су на првом месту полупроизводи од гвожђа и челика (више од 35 милиона долара).
После дужег времена нафта је са првог места по вредности увоза пала на десето место по рангу, са вредношћу од 12,5 милиона долара за количину од 24.000 тона.
Разлог мањег увоза нафте вероватно је раст њене цене по барелу на светском тржишту. Уместо нафте, високо су рангирана дизел горива, са вредношћу од 35,7 милиона долара, што је више за четири пута у односу на август прошле године, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара