Брнабић је истакла да се непријатно изненадила тиме колико је у претходних неколико деценија на универзитетима у Србији и на читавом постјугословенском простору одбрањено доктората у вези са Јасеновцом, као и колико је реализовано научноистраживачких пројеката на теме Јасеновца и страдања цивила у Другом светском рату.
То нуди поражавајућу историјску слику и мислим да је то оно где наша наука стварно треба да се пробуди, навела је она и поручила да ће држава у томе помоћи колико год буде било потребно – да ли кроз научне стипендије или другачију врсту подршке, како би додатно мотивисала научнике, истраживаче и студенте.
Премијерка је подсетила на то да је држава у претходних неколико година уложила значајну суму новца за почетак реконструкције објеката некадашњег логора на београдском Старом сајмишту.
Такође, како је напоменула, обновљен је и опремљен објекат сталне музејске поставке у оквиру спомен-подручја Слободиште у Крушевцу, а отпочели су и интензивни радови на заштити спомен-гробља стрељених у Краљеву.
Брнабић је подвукла да је посебно поносна на то што је Влада Србије предала Музеју жртава геноцида на старање и управљање спомен-подручје Јајинци.
Она је нагласила да је то изузетно важно с обзиром на то да Музеј жртава геноцида једини има капацитет да управља тим стратиштем на начин како је потребно управљати и да даје иницијативу да тај простор обилазе наши ђаци, млади људи, образовне институције, невладине организације и други.
Београд и Ниш данас коначно имају улице јасеновачких жртава. Влада Србије је на иницијативу председника Републике почела да финансира снимање филмова од националног значаја, попут филма „Дара из Јасеновца”, а управо је завршено и снимање филма „Деца Козаре”, напоменула је премијерка.
Такође, Брнабић је додала да је Влада подржала то да Музеј жртава геноцида запосли већи број људи, истичући да је број стално ангажованих стручњака у том музеју само у претходне две године упетостручен и да је то само почетак.
Конференцију је организовао Музеј жртава геноцида, а присутнима су се обратили и директор ове националне институције Дејан Ристић и епископ пакрачко-славонски господин Јован.