Станивуковић је на шестом састанку „Дијалога о политици управљања јавним финансијама”, који је одржан у Министарству финансија, истакао да је снажан систем управљања јавним финансијама важан за нове инвестиције и постизање економских резултата.
Државни секретар је подсетио на то да је ММФ, након завршене друге ревизије стенд-бај аранжмана, навео да програм структурних реформи у Србији добро напредује, да макроекономски резултати у оквиру програма остају јаки, са знацима опоравка раста, текућом дезинфлацијом, смањењем текућег дефицита, рекордно високим резервама и отпорним тржиштем рада.
Он је додао и да је делегација ММФ-а похвалила усвајање Закона о буџету за 2024. годину, истичући да је он у складу са чврстом фискалном политиком и са циљем даљег смањења дефицита.
Главна тема данашњег састанка било је представљање Предлога измена и допуна Програма реформе управљања јавним финансијама (ПРУЈФ) за период од 2023. до 2025. године и дискусија са заинтересованим странама.
На састанку су представљени и најзначајнији резултати Програма реформе управљања јавним финансијама од 2021. до 2025. године који су постигнути у 2022. години.
Станивуковић је истакао значај стабилних јавних финансија за превазилажење кризних утицаја, са којима се у последњих неколико година суочава цео свет, подсетивши и на економске резултате Србије.
Према флеш процени, раст БДП-а у трећем кварталу је износио 3,5 одсто БДП, па пројектована стопа раста за ову годину остаје 2,5 одсто БДП, и планираних 3,5 одсто следеће године, рекао је државни секретар.
Он је додао и да Србија има рекордну запосленост, односно више од 2,36 милиона грађана има посао, што је највећи број запослених у односу на број становника.
Стопа незапослености у другом кварталу је 9,6 одсто. Србија има и рекордан ниво страних директних инвестиција, које ће, како очекујемо, ове године достићи 4,5 милијарди евра, док су прошле године износиле 4,4 милијарде евра. Јавни дуг нам је у потпуности под контролом на нивоу од око 51 одсто, што је значајно испод нивоа Мастрихта, нагласио је он.
Станивуковић је, говорећи о даљем раду на изменама и допунама Програма реформе управљања јавним финансијама за период од 2023. до 2025. године, навео да су измене резултат анализе стања у тој области.
Наш циљ је био да идентификујемо области које је потребно унапредити како бисмо ојачали наш оквир управљања јавним финансијама. Најзначајније промене односе се на област управљања капиталним пројектима, као и на област праћења фискалних ризика, рекао је Станивуковић и додао да се радило на унапређењу примене система интерне финансијске контроле у јавном сектору.
Последњих година, како је навео, значајна пажња посвећена је дигитализацији у области јавних финансија, што је такође рефлектовано у изменама и допунама ПФМ-а кроз надоградњу постојећих и увођење нових система.
Када је реч о дигитализацији, систем еФактура је повезан са различитим регистрима и биће надограђен додатним функционалностима у наредном периоду како би се омогућила свеобухватнија електронска евиденција ПДВ обавеза.
Посебан сегмент наставка реформе еФактурисања биће посвећен еОтпремницама, а након тога и еАкцизама, чиме ћемо заокружити цео систем, рекао је Станивуковић.
Управљање јавним финансијама обухвата различита преговарачка поглавља и, с обзиром на њен хоризонтални значај, налази се у кластеру Основе у оквиру реформе јавне управе.
Састанку су, поред представника Министарства финансија, присуствовали представници релевантних институција укључених у припрему и реализацију Програма реформе управљања јавних финансија, Делегације Европске уније у Србији, међународних организација и организација цивилног друштва.