П:
О:
Читај ми
Модел суштинске аутономије за Космет почива на принципу "минималне интеграције"
Београд,
24. септембар 2007.
Министар за Косово и Метохију у Влади Републике Србије Слободан Самарџић изјавио је данас да модел суштинске аутономије који Србија предлаже за Косово и Метохију почива на принципу "минималне интеграције".
ВИДЕО: 
Слободан Самарџић на данашњој конференцији за новинаре
Самарџић је на конференцији за новинаре, одржаној у Влади Србије поводом 100 дана рада Министарства за Косово и Метохију, истакао да је Београд, разрађујући тај модел, кренуо од реалне ситуације, односно чињенице да косметски Албанци не желе да развијају односе са Србијом.
Према његовим речима, Београд је спреман да Приштини препусти потпуне надлежности у областима као што су економија и убирање пореза.
Ако је 95 одсто надлежности на њима, поставља се питање шта би они представљали у Србији. И због тога Косово и Метохија не би имало потребу да се интегрише у институције Србије јер се Скупштина Србије не би мешала у компетенције Приштине, навео је Самарџић.
Он је рекао да од предстојећих директних преговора Београда и Приштине у Њујорку 28. септембра очекује размену ставова и мишљења око даљег тока преговарачког процеса.
Мора се разјаснити предмет преговора, а ми се залажемо с тим да то буде статус Косова и Метохије. Проблем је што косметски Албанци не виде то као тему разговора, нагласио је Самарџић и најавио реаговање уколико се види да то нису "прави преговори".
Самарџић је додао да не зна какав ће бити предлог дневног реда Контакт групе за предстојећи сусрет у Њујорку и истакао да би Контакт група морала што више да ради са албанском страном.
Означавајући САД као члана Контакт групе који највише нагиње ставовима Приштине, Самарџић је указао на ти да ако у Вашингтону хоће преговоре, онда ће убедити косметске Албанце да у њима учествују.
Ако их не убеде да у преговорима учествују, то значи да САД ови преговори не интересују. То ће се врло брзо видети, после неколико недеља октобра, и онда ћемо реаговати на адекватан начин, најавио је министар за Косово и Метохију.
Он је навео да држава припрема и неку врсту другачијег решења и сценарија за решавање будућег статуса Космета уколико за то буде потребе, и нагласио да ће држава бринути да о сваком кораку обавести јавност.
Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији према предлогу Београда, Самарџић је истакао да би њихов положај био развијен по плану децентрализације јер би тамо где су у већини имали појачане надлежности, затим би имали могућност хоризонталног повезивања и међусобне координације, као и директне везе с Београдом.
Као грађани Косова и Метохије имали би ниво заштите и преко покрајинске владе, скупштине и судова, додао је Самарџић и поновио да би надлежности Србије на Космету биле заштита границе, спољни послови и заштита културне баштине.
Према његовим речима, Београд је спреман да Приштини препусти потпуне надлежности у областима као што су економија и убирање пореза.
Ако је 95 одсто надлежности на њима, поставља се питање шта би они представљали у Србији. И због тога Косово и Метохија не би имало потребу да се интегрише у институције Србије јер се Скупштина Србије не би мешала у компетенције Приштине, навео је Самарџић.
Он је рекао да од предстојећих директних преговора Београда и Приштине у Њујорку 28. септембра очекује размену ставова и мишљења око даљег тока преговарачког процеса.
Мора се разјаснити предмет преговора, а ми се залажемо с тим да то буде статус Косова и Метохије. Проблем је што косметски Албанци не виде то као тему разговора, нагласио је Самарџић и најавио реаговање уколико се види да то нису "прави преговори".
Самарџић је додао да не зна какав ће бити предлог дневног реда Контакт групе за предстојећи сусрет у Њујорку и истакао да би Контакт група морала што више да ради са албанском страном.
Означавајући САД као члана Контакт групе који највише нагиње ставовима Приштине, Самарџић је указао на ти да ако у Вашингтону хоће преговоре, онда ће убедити косметске Албанце да у њима учествују.
Ако их не убеде да у преговорима учествују, то значи да САД ови преговори не интересују. То ће се врло брзо видети, после неколико недеља октобра, и онда ћемо реаговати на адекватан начин, најавио је министар за Косово и Метохију.
Он је навео да држава припрема и неку врсту другачијег решења и сценарија за решавање будућег статуса Космета уколико за то буде потребе, и нагласио да ће држава бринути да о сваком кораку обавести јавност.
Говорећи о положају Срба на Косову и Метохији према предлогу Београда, Самарџић је истакао да би њихов положај био развијен по плану децентрализације јер би тамо где су у већини имали појачане надлежности, затим би имали могућност хоризонталног повезивања и међусобне координације, као и директне везе с Београдом.
Као грађани Косова и Метохије имали би ниво заштите и преко покрајинске владе, скупштине и судова, додао је Самарџић и поновио да би надлежности Србије на Космету биле заштита границе, спољни послови и заштита културне баштине.
Вуко Антонијевић
Министар за Косово и Метохију оценио је на конференцији да је у протеклих 100 дана рада тог министарства Београд успео да издејствује нови преговарачки процес о статусу Косова.
Он је подсетио на то да је Београд Уједињеним нацијама поднео захтев за обнављање преговора, који су потом одобрени, а затим је формирана посредничка тројка и сада предстоје прави преговори у Њујорку.
Говорећи о резултатима рада и саставу Министарства, Самарџић је прецизирао да оно делује кроз три сектора – за послове Србије на Косову, међународну сарадњу и за сарадњу са међународним мисијама у покрајини.
Он је додао да те секторе воде помоћници министра Вуко Антонијевић, Бранислава Алендер и Љубомир Кљакић, и подсетио на то да је Душан Пророковић државни секретар Министарства.
Према његовим речима, постоји неколико већих области којима се бави Министарство, а једна се тиче међународног контекста, у којем је највише експониран преговарачки процес о будућем статусу Косова.
Антонијевић, који је задужен за послове у Министарству које је обављао Координациони центар, навео је да Сектор за послове Србије на Косову броји седам одељења – за привреду, рад и запошљавање, образовање, здравство и културу, медије и бригу о културној баштини, правосуђе и за повратак и социјалну помоћ. Он је најавио да ће ускоро бити отворена канцеларија Министарства и у Косовској Митровици и указао на то да таква канцеларија већ ради у Грачаници.
Антонијевић је истакао да су из Националног инвестиционог плана (НИП) за Косово и Метохију издвојена 32 милиона евра и додао да ће ове године тај новац бити инвестиран у две фазе.
Ових дана чинимо све да инвестициони циклус што пре крене, дошли смо до тренутка да људи конкуришу, а сада тражимо сагласност за јавне набавке и Министарства за НИП, рекао је Антонијевић и прецизирао да је за прву фазу инвестирања одређена сума у износу од 880 милиона динара.
Он је навео да су планирана четири милиона евра за економски подстицај, а да се за расподелу тих средстава пријавило 1440 правних и физичких лица, при чему је следећи корак у том послу потврда са терена да ће та средства бити наменски искоришћена. Бранислава Алендер је нагласила да је активност Сектора за међународну сарадњу усмерена на статус, опстанак и заштиту Срба и културне баштине на Косову.
Кљакић је рекао да су у средишту пажње сектора којим руководи односи са цивилним и војним међународним мисијама на Косову, како садашњим, тако и будућим, јер се, како је навео, очекује да ЕУ преузме ингеренције на Косову.
Самарџић је оценио да Министарство за Косово и Метохију припада скромнијим по броју ангажованих људи и прецизирао да је систематизацијом предвиђено да има 170 запослених, а да сада запошљава нешто више од 120 службеника.
Он је подсетио на то да је Београд Уједињеним нацијама поднео захтев за обнављање преговора, који су потом одобрени, а затим је формирана посредничка тројка и сада предстоје прави преговори у Њујорку.
Говорећи о резултатима рада и саставу Министарства, Самарџић је прецизирао да оно делује кроз три сектора – за послове Србије на Косову, међународну сарадњу и за сарадњу са међународним мисијама у покрајини.
Он је додао да те секторе воде помоћници министра Вуко Антонијевић, Бранислава Алендер и Љубомир Кљакић, и подсетио на то да је Душан Пророковић државни секретар Министарства.
Према његовим речима, постоји неколико већих области којима се бави Министарство, а једна се тиче међународног контекста, у којем је највише експониран преговарачки процес о будућем статусу Косова.
Антонијевић, који је задужен за послове у Министарству које је обављао Координациони центар, навео је да Сектор за послове Србије на Косову броји седам одељења – за привреду, рад и запошљавање, образовање, здравство и културу, медије и бригу о културној баштини, правосуђе и за повратак и социјалну помоћ. Он је најавио да ће ускоро бити отворена канцеларија Министарства и у Косовској Митровици и указао на то да таква канцеларија већ ради у Грачаници.
Антонијевић је истакао да су из Националног инвестиционог плана (НИП) за Косово и Метохију издвојена 32 милиона евра и додао да ће ове године тај новац бити инвестиран у две фазе.
Ових дана чинимо све да инвестициони циклус што пре крене, дошли смо до тренутка да људи конкуришу, а сада тражимо сагласност за јавне набавке и Министарства за НИП, рекао је Антонијевић и прецизирао да је за прву фазу инвестирања одређена сума у износу од 880 милиона динара.
Он је навео да су планирана четири милиона евра за економски подстицај, а да се за расподелу тих средстава пријавило 1440 правних и физичких лица, при чему је следећи корак у том послу потврда са терена да ће та средства бити наменски искоришћена. Бранислава Алендер је нагласила да је активност Сектора за међународну сарадњу усмерена на статус, опстанак и заштиту Срба и културне баштине на Косову.
Кљакић је рекао да су у средишту пажње сектора којим руководи односи са цивилним и војним међународним мисијама на Косову, како садашњим, тако и будућим, јер се, како је навео, очекује да ЕУ преузме ингеренције на Косову.
Самарџић је оценио да Министарство за Косово и Метохију припада скромнијим по броју ангажованих људи и прецизирао да је систематизацијом предвиђено да има 170 запослених, а да сада запошљава нешто више од 120 службеника.
-
Београд, 5. мај 2024.Васкршња честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи