П:
О:
Читај ми
Забележен пораст спољнотрговинске робне размене у периоду јануар–јун
Београд,
31. јул 2007.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар–јун 2007. године износила 12.115,2 милиона долара, што је за 39,2 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–јун 2007. године износила је 9.113 милиона евра, што чини пораст од 28,9 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Извезено је робе у вредности од 3.968,8 милиона долара, што чини повећање од 42,5 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је за 8.146,4 милиона долара, што је више за 37,7 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 2.985,1 милион, што чини повећање од 32 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе имао је вредност од 6127,9 милиона, што је више за 27,5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит за перид јануар–јун 2007. године износио је 4.177,7 милиона долара, што чини повећање од 33,4 одсто у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 3.142,8 милиона, што је више за 23,5 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износила је 48,7 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 47 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената који је у протеклом периоду чинио 17,8 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Такође, повећање извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа (извоз поврћа и воћа износи 176 милиона долара, житарица и производа од њих 159 милиона долара, од чега на извоз пшенице отпада 19 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
На повећање извоза утицали су и повољни односи размене, при чему је, поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала и структура тржишта јер извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,4 одсто (2.676,2 милиона долара), роба за широку потрошњу 26 одсто (1.031,9 милиона долара) и опрема 6,6 одсто (260,7 милиона долара). У периоду јануар–јун 2007. године, у структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,8 одсто (5.034,1 милион долара), роба за широку потрошњу 21,3 одсто (1.731,4 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (1.381 милион долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери били Италија (537,1 милион долара), Босна и Херцеговина (471,1 милион долара) и Црна Гора (397,1 милион долара).
У поменутом периоду у увозу су главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (1.182,6 милиона долара), Немачка (758,8 милиона долара) и Италија (666,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (577 милиона долара), обојени метали (332 милиона долара), одећа (200 милиона долара), производи од метала (188 милиона долара) и поврће и воће (176 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (819 милиона долара), друмска возила (631 милион долара), гвожђе и челик (420 милиона долара), гас, природни и индустријски (415 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (403 милиона долара), а њихов увоз чини 33 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 3.968,8 милиона долара, што чини повећање од 42,5 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је за 8.146,4 милиона долара, што је више за 37,7 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 2.985,1 милион, што чини повећање од 32 одсто у односу на исти период претходне године, а увоз робе имао је вредност од 6127,9 милиона, што је више за 27,5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Дефицит за перид јануар–јун 2007. године износио је 4.177,7 милиона долара, што чини повећање од 33,4 одсто у односу на исти период претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 3.142,8 милиона, што је више за 23,5 одсто када се упореди са истим периодом прошле године.
Покривеност увоза извозом износила је 48,7 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 47 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената који је у протеклом периоду чинио 17,8 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Такође, повећање извоза резултат је извоза вишкова пољопривредних производа (извоз поврћа и воћа износи 176 милиона долара, житарица и производа од њих 159 милиона долара, од чега на извоз пшенице отпада 19 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
На повећање извоза утицали су и повољни односи размене, при чему је, поред повољних цена на светском тржишту производа које извозимо, на повољно кретање односа размене утицала и структура тржишта јер извозимо претежно на тржишта евро зоне, а увозимо претежно са тржишта доларског подручја.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 67,4 одсто (2.676,2 милиона долара), роба за широку потрошњу 26 одсто (1.031,9 милиона долара) и опрема 6,6 одсто (260,7 милиона долара). У периоду јануар–јун 2007. године, у структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 61,8 одсто (5.034,1 милион долара), роба за широку потрошњу 21,3 одсто (1.731,4 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (1.381 милион долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери били Италија (537,1 милион долара), Босна и Херцеговина (471,1 милион долара) и Црна Гора (397,1 милион долара).
У поменутом периоду у увозу су главни спољнотрговински партнери били Руска Федерација (1.182,6 милиона долара), Немачка (758,8 милиона долара) и Италија (666,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом и Словенијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (577 милиона долара), обојени метали (332 милиона долара), одећа (200 милиона долара), производи од метала (188 милиона долара) и поврће и воће (176 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,1 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (819 милиона долара), друмска возила (631 милион долара), гвожђе и челик (420 милиона долара), гас, природни и индустријски (415 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (403 милиона долара), а њихов увоз чини 33 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара