П:
О:
Читај ми
Парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ могуће у октобру
Београд,
13. јул 2007.
Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас да би Споразум о стабилизацији и придруживању Србије Европској унији могао да буде парафиран већ у октобру.
Тереза Собјецки (прва лево) и Божидар Ђелић дају изјаве за јавност
Аутор:
Фонет
Ђелић је, после завршетка четврте техничке рунде преговора са Европском комисијом у Београду, рекао да је Србија данас веома близу потписивању овог споразума, који би могао да ступи на снагу већ почетком 2008. године.
Реч је о кључном моменту за Србију и он је утолико важнији јер је предуслов за наредни корак, а то је добијање статуса кандидата за улазак у ЕУ, истакао је потпредседник Владе и нагласио да нашој земљи предстоји период од пет до шест година када ће морати да оспособи своје друштво да се носи са конкуренцијом у Унији.
Он је објаснио да ће, по ступању на снагу, поменути споразум бити на снази највероватније шест година, што не значи да ће Србија после тог времена постати чланица ЕУ.
Потпредседник Владе Србије указао је на то да ће парафирањем овог документа страни инвеститори имати већу сигурност да улажу у Србију, уз напомену да је циљ Србије да 2012. или 2014. године постане део Уније.
Говорећи о данашњој рунди преговора, Ђелић је навео да је усаглашен читав текст споразума, са изузетком једног члана који се односи на извоз шећера.
Истовремено, он је рекао да је шећер и даље осетљиво питање, и додао да се још тражи механизам који ће омогућити потпуну сигурност у трговинским односима између Србије и ЕУ у домену шећера и производа са шећером.
Ђелић је навео податак да је наша земља засада добила годишњу квоту за извоз од 180.000 тона вредну 120 милиона евра, што је веома добра квота и изразио очекивање да ће Србија добити и више.
Према његовим речима, Унија је препознала стратешки значај пољопривреде за Србију и због тога је наша земља добила веће бенефиције од суседа и у преговорима јој је омогућено да заштити најосетљивије пољопривредне производе.
Србији је омогућен бесцарински извоз телетине по годишњој квоти од 8.700 тона, чија је вредност већа од 30 милиона евра, а царине ће бити укинуте и за извоз рибе, и то за пастрмку и шарана, указао је Ђелић и напоменуо да ће нашој земљи такође бити омогућен бесцарински извоз 55.000 хектолитара вина.
Потпредседник Владе је нагласио да нема никаквих политичких условљавања у вези са потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању и најавио да ће, пре парафирања овог документа, 10. септембра у Бриселу бити одржана још једна техничка рунда. Такође, он је навео да је Влада формирала радну групу која ће радити на либерализацији визног режима за грађане Србије.
Представници ове радне групе ће овог месеца посетити Португалију, која у другом полугодишту председава ЕУ и која се на информатичком нивоу бави приступањем нових чланица Шенгенском уговору, рекао је Ђелић.
Он је поновио да је улазак на "белу шенгенску листу" други најважнији циљ Србије после добијања статуса земље кандидата за улазак у Унију.
Шеф Одељења за Србију Генералног директората Европске комисије за проширење Тереза Собјецки оценила је да су преговори са Србијом били конструктивни и да су српски преговарачи постављали добра питања.
Собјецки је навела да ће, по ступању на снагу Споразума, у наредних шест година бити успостављен однос између Србије и Уније који не подразумева само либерализацију трговине већ и политички дијалог и регионалну сарадњу.
Она је указала на то да је преостало да преговарачки тимови још једном размотре питање трговинских концесија у пољопривреди, после чега би Споразум могао да буде парафиран.
У оквиру четврте техничке рунде преговарачки тимови разговарали су и о роковима за предузимање заштитних мера у трговини између наше земље и ЕУ, о државним монополима и јавним предузећима, као и о области електронских комуникација.
Реч је о кључном моменту за Србију и он је утолико важнији јер је предуслов за наредни корак, а то је добијање статуса кандидата за улазак у ЕУ, истакао је потпредседник Владе и нагласио да нашој земљи предстоји период од пет до шест година када ће морати да оспособи своје друштво да се носи са конкуренцијом у Унији.
Он је објаснио да ће, по ступању на снагу, поменути споразум бити на снази највероватније шест година, што не значи да ће Србија после тог времена постати чланица ЕУ.
Потпредседник Владе Србије указао је на то да ће парафирањем овог документа страни инвеститори имати већу сигурност да улажу у Србију, уз напомену да је циљ Србије да 2012. или 2014. године постане део Уније.
Говорећи о данашњој рунди преговора, Ђелић је навео да је усаглашен читав текст споразума, са изузетком једног члана који се односи на извоз шећера.
Истовремено, он је рекао да је шећер и даље осетљиво питање, и додао да се још тражи механизам који ће омогућити потпуну сигурност у трговинским односима између Србије и ЕУ у домену шећера и производа са шећером.
Ђелић је навео податак да је наша земља засада добила годишњу квоту за извоз од 180.000 тона вредну 120 милиона евра, што је веома добра квота и изразио очекивање да ће Србија добити и више.
Према његовим речима, Унија је препознала стратешки значај пољопривреде за Србију и због тога је наша земља добила веће бенефиције од суседа и у преговорима јој је омогућено да заштити најосетљивије пољопривредне производе.
Србији је омогућен бесцарински извоз телетине по годишњој квоти од 8.700 тона, чија је вредност већа од 30 милиона евра, а царине ће бити укинуте и за извоз рибе, и то за пастрмку и шарана, указао је Ђелић и напоменуо да ће нашој земљи такође бити омогућен бесцарински извоз 55.000 хектолитара вина.
Потпредседник Владе је нагласио да нема никаквих политичких условљавања у вези са потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању и најавио да ће, пре парафирања овог документа, 10. септембра у Бриселу бити одржана још једна техничка рунда. Такође, он је навео да је Влада формирала радну групу која ће радити на либерализацији визног режима за грађане Србије.
Представници ове радне групе ће овог месеца посетити Португалију, која у другом полугодишту председава ЕУ и која се на информатичком нивоу бави приступањем нових чланица Шенгенском уговору, рекао је Ђелић.
Он је поновио да је улазак на "белу шенгенску листу" други најважнији циљ Србије после добијања статуса земље кандидата за улазак у Унију.
Шеф Одељења за Србију Генералног директората Европске комисије за проширење Тереза Собјецки оценила је да су преговори са Србијом били конструктивни и да су српски преговарачи постављали добра питања.
Собјецки је навела да ће, по ступању на снагу Споразума, у наредних шест година бити успостављен однос између Србије и Уније који не подразумева само либерализацију трговине већ и политички дијалог и регионалну сарадњу.
Она је указала на то да је преостало да преговарачки тимови још једном размотре питање трговинских концесија у пољопривреди, после чега би Споразум могао да буде парафиран.
У оквиру четврте техничке рунде преговарачки тимови разговарали су и о роковима за предузимање заштитних мера у трговини између наше земље и ЕУ, о државним монополима и јавним предузећима, као и о области електронских комуникација.
-
Сремска Митровица, 23. април 2024.Отворен нови производни погон компаније „Модине“
-
Београд, 23. април 2024.Јачање свеобухватног стратешког партнерства Србије и УАЕ
-
Београд, 23. април 2024.Србија и Финска опредељене за даље унапређење сарадње
-
Београд, 23. април 2024.Честитка Вучевића поводом Дана Војске Србије
-
Београд, 23. април 2024.Улагање у више од 300 развојних пројеката широм Србије
-
Београд, 22. април 2024.Србија веома важан партнер Немачке на Западном Балкану
-
Београд, 22. април 2024.Уручена одликовања припадницима Министарства одбране и Војске...
-
Београд, 22. април 2024.Честитка Дачића јеврејском народу поводом Пасхе
-
Београд, 22. април 2024.Гојковић честитала Песах припадницима Јеврејске заједнице
-
Београд, 22. април 2024.Србија добила подршку ММФ-а за наставак реформи