П:
О:
Читај ми
Забележен пораст спољнотрговинске робне размене у првих пет месеци ове године
Београд,
6. јул 2007.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар–мај 2007. године износила 9.919,3 милиона долара, што је за 41,4 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за поменути период износила је 7.474,2 милиона евра, што чини пораст од 30,3 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Извезено је робе у вредности од 3.231,2 милиона долара, што је повећање од 44,9 одсто у односу на исти период 2006. године, а увезено робе за 6.688,1 милион долара, што је више за 39,8 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност 2.434,5 милиона, што чини повећање од 33,4 одсто у односу на тај период 2006.године, а увоз робе је имао вредност од 5.039,7 милиона, што је више за 28,8 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит за период јануар–мај 2007. износио је 3.456,8 милиона долара, што чини повећање од 35,4 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 2.605,2 милиона, што је више за 24,7 одсто у односу на исти период 2006.
Покривеност увоза извозом износила је 48,3 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 46,6 одсто.
Структура извоза и увоза слична је као у протеклом месецу, па су и разлози повећања извоза и увоза готово идентични.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који је чинио 18,2 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
На повећан извоз утицале су до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписани и ратификовани уговори о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране (извоз поврћа и воћа износио је 123 милиона долара, извоз житарица и производа од њих је 130 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и повољних односа размене.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију 68,5 одсто (2.214 милиона долара), роба за широку потрошњу 24,9 одсто (803,9 милиона долара) и опрема 6,6 одсто(213,3 милиона долара). У периоду јануар–мај 2007. године, у структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 62,6 одсто (4.122 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,5 одсто (1.436,8 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (1129,2 милиона долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (456,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (381,6 милиона долара) и Немачка (316,9 милиона долара).
Када је реч о увозу, главни партнери били су Руска Федерација (1.038 милиона долара), Немачка (615,3 милиона долара) и Италија (546,3 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене), а суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, док је највећи дефицит остварен у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (473 милиона долара), обојени метали (299 милиона долара), одећа (164 милиона долара), производи од метала (148 милиона долара) и житарице и производи (130 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (667 милиона долара), друмска возила (507 милиона долара), гас, природни и индустријски (377 милиона долара), гвожђе и челик (336 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (323 милиона долара), а њихов увоз чини 33 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 3.231,2 милиона долара, што је повећање од 44,9 одсто у односу на исти период 2006. године, а увезено робе за 6.688,1 милион долара, што је више за 39,8 одсто када се упореди са истим периодом претходне године.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност 2.434,5 милиона, што чини повећање од 33,4 одсто у односу на тај период 2006.године, а увоз робе је имао вредност од 5.039,7 милиона, што је више за 28,8 одсто у односу на исти период прошле године.
Дефицит за период јануар–мај 2007. износио је 3.456,8 милиона долара, што чини повећање од 35,4 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Изражено у еврима, дефицит је износио 2.605,2 милиона, што је више за 24,7 одсто у односу на исти период 2006.
Покривеност увоза извозом износила је 48,3 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду претходне године када је износила 46,6 одсто.
Структура извоза и увоза слична је као у протеклом месецу, па су и разлози повећања извоза и увоза готово идентични.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који је чинио 18,2 одсто укупног увоза, увоза руде бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала који на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње (јавне и личне потрошње).
На повећан извоз утицале су до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписани и ратификовани уговори о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране (извоз поврћа и воћа износио је 123 милиона долара, извоз житарица и производа од њих је 130 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и повољних односа размене.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију 68,5 одсто (2.214 милиона долара), роба за широку потрошњу 24,9 одсто (803,9 милиона долара) и опрема 6,6 одсто(213,3 милиона долара). У периоду јануар–мај 2007. године, у структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију 62,6 одсто (4.122 милиона долара), роба за широку потрошњу 21,5 одсто (1.436,8 милиона долара) и опрема 16,9 одсто (1129,2 милиона долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (456,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (381,6 милиона долара) и Немачка (316,9 милиона долара).
Када је реч о увозу, главни партнери били су Руска Федерација (1.038 милиона долара), Немачка (615,3 милиона долара) и Италија (546,3 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене), а суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, док је највећи дефицит остварен у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (473 милиона долара), обојени метали (299 милиона долара), одећа (164 милиона долара), производи од метала (148 милиона долара) и житарице и производи (130 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (667 милиона долара), друмска возила (507 милиона долара), гас, природни и индустријски (377 милиона долара), гвожђе и челик (336 милиона долара) и индустријске машине за општу употребу (323 милиона долара), а њихов увоз чини 33 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара