П:
О:
Читај ми
У Србију враћено приближно 16.000 грађана који су илегално боравили у иностранству
Београд,
27. јун 2007.
Шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције Министарства унутрашњих послова Владе Републике Србије Дражен Маравић изјавио је данас да је од 2003. године, откада МУП примењује споразуме о реадмисији, до краја 2006. године, у Србију враћено приближно 16.000 азиланата и илегалних емиграната који су без потребних папира боравили у иностранству.
Маравић је у изјави за агенцију Танјуг навео да је у овом периоду примиљено приближно 20.000 захтева за повраћај азиланата и илегалних емиграната и додао да је темпо повраћаја наших људи из иностранства константан и да нема бојазни да би одједном могло да дође до драстичног повећања.
Према његовим речима, тешко је проценити колико грађана Србије илегално борави у иностранству, а њихов повратак ће бити много једноставнији после ступања на снагу Једниственог споразума о реадмисији са Европском унијом, који је у мају парафиран у Бриселу. Он је поручио да сваки грађанин Србије који без потребних папира борави у некој од чланица ЕУ слободно може да се врати у земљу, без обзира на националну припадност.
Право је сваког грађанина, без обзира на то да ли је Ром или Албанац, да се врати у своју земљу, а она је у обавези да брине о својим држављанима и ту нема места никаквој дискриминацији, нагласио је шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције. Према његовим речима, с обзиром на то да је Космет под администрацијом Уједињених нација, споразуми о реадмисији не спроводе се у сарадњи са Србијом, већ УНМИК-ом, тако да Србија није у обавези да прими натраг Албанце са Космета који илегално бораве изван земље. Он је објаснио да држављанин Србије који има пребивалиште у Београду, а борави илегално у Немачкој, већ сада може да се врати у своју земљу захваљујући билатералном споразуму Србије са Немачком.
Када је реч о држављанину Србије са пребивалиштем у Приштини, Маравић је рекао да ће он бити враћен на Космет у процедури УНМИК-а и Немачке, уз напомену да иста процедура важи и за власнике пасоша СРЈ, чије је место пребивалишта у Црној Гори. Грађанима који су илегално боравили ван земље треба пружити шансу да се реинтегришу у друштво и наставе нормалан живот, истакао је шеф Бироа МУП-а и оценио да ти људи нису криминалци већ су они наши грађани који су били принуђени да оду, углавном из економских разлога.
Према његовим речима, до краја године требало би да буде усвојена стратегија за реинтеграцију повратника, односно план о томе шта држава треба да ради након што се ти људи врате у земљу. Говорећи о начину на који је споразумом о реадмисији са ЕУ регулисан повратак држављана трећих држава, Маравић је навео да је неопходно да се у сваком појединачном случају утврди да ли постоји директна одговорност Србије за грађане који су у нашу земљу дошли легално, а затим из ње илегално прешли границу и отишли у неку од земаља чланица Уније. У преговорима је постигнут договор о томе да ЕУ прво покуша да те људе врати у њихову земљу, рекао је Маравић и прецизирао да уколико је држављанин Албаније у ЕУ ушао преко Србије, неће бити враћен у нашу земљу, већ у Албанију, јер она има споразум о реадмисији са ЕУ. Планирано је и да Србија са земљама које су извор миграторних кретања, попут Кине и Бангладеша, закључи билатералне споразуме о реадмисији како би њихове држављане вратила у домовину, рекао је Маравић. Он је указао на то да Јединствени споразум о реадмисији са ЕУ представља надоградњу на постојеће билатералне споразуме о реадмисији које је Србија потписала са Немачком, Луксембургом, Шведском и другим земљама. Говорећи о Споразуму о визним олакшицама са ЕУ, Маравић је рекао да олакшице нису циљ, већ средство за почетак разговора о укључивању Србије на "белу шенгенску листу", односно отварање могућности за наше држављане да у ЕУ путују без виза. Према његовим речима, визне олакшице су постигнуте у свим сегментима који су били могући – у погледу броја папира које је потребно поднети и рока у коме наши грађани треба да добију одговор од амбасаде земље чланице Уније да ли су добили визу.
Рокови су максимално скраћени, тако да постоји могућост да се одговор добије за три дана, напоменуо је Маравић и подсетио на то да су визне олакшице одобрене одређеним категоријама грађана.
Он је рекао да би Јединствени споразум о реадмисији са ЕУ и Споразум о визним олакшицама требало да буду потписани до јесени, а да ће на снагу ступити у јануару 2008. године.
Према његовим речима, тешко је проценити колико грађана Србије илегално борави у иностранству, а њихов повратак ће бити много једноставнији после ступања на снагу Једниственог споразума о реадмисији са Европском унијом, који је у мају парафиран у Бриселу. Он је поручио да сваки грађанин Србије који без потребних папира борави у некој од чланица ЕУ слободно може да се врати у земљу, без обзира на националну припадност.
Право је сваког грађанина, без обзира на то да ли је Ром или Албанац, да се врати у своју земљу, а она је у обавези да брине о својим држављанима и ту нема места никаквој дискриминацији, нагласио је шеф Бироа за међународну сарадњу и европске интеграције. Према његовим речима, с обзиром на то да је Космет под администрацијом Уједињених нација, споразуми о реадмисији не спроводе се у сарадњи са Србијом, већ УНМИК-ом, тако да Србија није у обавези да прими натраг Албанце са Космета који илегално бораве изван земље. Он је објаснио да држављанин Србије који има пребивалиште у Београду, а борави илегално у Немачкој, већ сада може да се врати у своју земљу захваљујући билатералном споразуму Србије са Немачком.
Када је реч о држављанину Србије са пребивалиштем у Приштини, Маравић је рекао да ће он бити враћен на Космет у процедури УНМИК-а и Немачке, уз напомену да иста процедура важи и за власнике пасоша СРЈ, чије је место пребивалишта у Црној Гори. Грађанима који су илегално боравили ван земље треба пружити шансу да се реинтегришу у друштво и наставе нормалан живот, истакао је шеф Бироа МУП-а и оценио да ти људи нису криминалци већ су они наши грађани који су били принуђени да оду, углавном из економских разлога.
Према његовим речима, до краја године требало би да буде усвојена стратегија за реинтеграцију повратника, односно план о томе шта држава треба да ради након што се ти људи врате у земљу. Говорећи о начину на који је споразумом о реадмисији са ЕУ регулисан повратак држављана трећих држава, Маравић је навео да је неопходно да се у сваком појединачном случају утврди да ли постоји директна одговорност Србије за грађане који су у нашу земљу дошли легално, а затим из ње илегално прешли границу и отишли у неку од земаља чланица Уније. У преговорима је постигнут договор о томе да ЕУ прво покуша да те људе врати у њихову земљу, рекао је Маравић и прецизирао да уколико је држављанин Албаније у ЕУ ушао преко Србије, неће бити враћен у нашу земљу, већ у Албанију, јер она има споразум о реадмисији са ЕУ. Планирано је и да Србија са земљама које су извор миграторних кретања, попут Кине и Бангладеша, закључи билатералне споразуме о реадмисији како би њихове држављане вратила у домовину, рекао је Маравић. Он је указао на то да Јединствени споразум о реадмисији са ЕУ представља надоградњу на постојеће билатералне споразуме о реадмисији које је Србија потписала са Немачком, Луксембургом, Шведском и другим земљама. Говорећи о Споразуму о визним олакшицама са ЕУ, Маравић је рекао да олакшице нису циљ, већ средство за почетак разговора о укључивању Србије на "белу шенгенску листу", односно отварање могућности за наше држављане да у ЕУ путују без виза. Према његовим речима, визне олакшице су постигнуте у свим сегментима који су били могући – у погледу броја папира које је потребно поднети и рока у коме наши грађани треба да добију одговор од амбасаде земље чланице Уније да ли су добили визу.
Рокови су максимално скраћени, тако да постоји могућост да се одговор добије за три дана, напоменуо је Маравић и подсетио на то да су визне олакшице одобрене одређеним категоријама грађана.
Он је рекао да би Јединствени споразум о реадмисији са ЕУ и Споразум о визним олакшицама требало да буду потписани до јесени, а да ће на снагу ступити у јануару 2008. године.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...