Кркобабић је том приликом истакао да је принципијелна и снажна подршка коју нам Индија пружа у међународним односима основ за решавање практичних питања везаних за равномерни регионални развој – за однос урбаног и руралног.
Он је навео да се задругарство као модел организовања индивидуалних произвођача показао значајним у искуствима и Србије и Индије, и у том контексту указао на успех познатог програма бесповратне помоћи задругама који је вратио удруживање у Србију.
Министар је подсетио и на иницијативу за увођење социјалне-гарантоване пензије за све становнике преко 65 година који немају пензију, ни друга примања, а којих је највише жена у селима, према проценама чак 85 одсто.
Кохли је у складу са тим рекао да државна издвајања у Индији за решавање стамбеног питања иду на банковни рачун управо жена.
Он је навео да више од 50 одсто укупног индијског становништва живи у руралним пределима, што износи скоро 700 милиона становника, те да је за решавање свих инфраструктурних, социо-економских, здравствених и других проблема било неопходно применити холистички приступ децентрализованог планирања, јер људи који живе на одређеном терену најбоље знају начине за њихово превазилажење.
Према његовим речима, шеме деловања које смо применили омогућавају да сваки радно способни становник у неком селу буде запослен најмање 100 дана годишње.
Амбасадор је пренео да у Индији послује чак 770.000 задруга, укључујући око 70.000 задружних млекара, а да и друге, највеће привредне гране Индије почивају на задругама.
Саговорници су истакли као важну тему и мобилност сеоског становништва обезбеђивањем адекватних видова превоза, пре свега државном иницијативом, али и јавно-приватним партнерством.