Ови подаци добијени су анкетом о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње. Поред тога, анкетом се прикупљају и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит.
Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у првом кварталу 2007. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију (без Града Београда), Град Београд и Војводину, за сва домаћинства.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у првом кварталу (1.200 за Републику Србију) анкетирана су 1.134 домаћинства (95 одсто).
У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава 92,9 одсто чине приходи у новцу, а 7,1 одсто приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 47,7 одсто и пензије 32,2 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износе 34.713 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића – 38,3 одсто.
Структуру расположивих средстава у првом кварталу 2007. године у новцу чине приходи из редовног радног односа, и то на нивоу Србије 44,2 одсто, централне Србије (без Београда) 39,9 одсто, Војводине 40,9 одсто и Београда 54,4 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) на нивоу Републике чине структуру расположивих средстава од 30 одсто, централне Србије (без Београда) 31 одсто, Војводине 27,7 одсто и Града Београда 30,1 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 2,7 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) износе 4,7 одсто.
Натурална потрошња на нивоу Републике износи 7,1 одсто, централне Србије (без Београда) 10,1 одсто, Војводине 6 одсто и Београда – 3,1 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству на нивоу Србије износе 34.713 динара, централне Србије (без Београда) 31.819 динара, Војводине 30.861 динар и града Београда 45.755 динара.
Кад је реч о структури потрошње, на храну и безалкохолна пића у централној Србији (без Београда) учешће по домаћинству у укупним расходима износи 41,4 одсто, у Војводини 34,7 одсто и граду Београду 36,8 одсто.
Учешће домаћинстава у расходима за становање, воду, струју, гас и друга горива у Војводини износи 17,6 одсто, у централној Србији (без Београда) 15 одсто и у Београду 13,6 одсто.
За здравствене услуге у централној Србији (без Београда) домаћинства месечно издвајају 1.209 динара, док у Београду издвајају 2.271 динар.
Домаћинства за комуникације у просеку месечно издвајају у централној Србији (без Београда) 1070 динара, у Војводини 869 динара и у Београду 1.579 динара.
За остале издатке домаћинства месечно у просеку издвоје на транспорт 11,2 одсто прихода, одећу и обућу 6,7 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 5 одсто, и рекреацију и културу 4,4 одсто.