Републички завод за статистику саопштио је да је прошлогодишња спољнотрговинска робна размена Србије износила 66,6 милијарди евра и била је већа за 31,1 одсто у односу на 2021. годину.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Републички завод за статистику саопштио је да је прошлогодишња спољнотрговинска робна размена Србије износила 66,6 милијарди евра и била је већа за 31,1 одсто у односу на 2021. годину.
Извоз је порастао за 26,3 одсто и износио 27,6 милијарди евра, а увоз је повећан за 34,8 одсто и износио је 39 милијарди евра.
Дефицит је износио 11,4 милијарде евра, што је за 61,1 одсто више у односу на 2021. годину, а покривеност увоза извозом износила је 70,6 одсто и била је мања од покривености годину дана раније када је износила 75,6 одсто.
Изражено у доларима, спољнотрговинска размена је износила 70,2 милијарде, што је 17 одсто више у односу на 2021. годину.
Извезено је робе у вредности од 29 милијарди долара, што чини раст од 12,4 одсто у односу на претходну годину, а увезено робе у вредности од 41,1 милијарде долара или за 20,4 одсто више него годину дана раније.
Дефицит је износио 12 милијарди долара, што чини повећање од 44,9 одсто у односу на 2021. годину.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имала је АП Војводина 33,6 одсто, а следи Београдски регион са 23,3 одсто, док је највеће учешће у увозу имао Београдски регион 42 одсто и АП Војводина са 33,8 одсто.
У извозу су највише били заступљени производи за репродукцију, затим роба за широку потрошњу, те опрема, а у увозу су преовлађивали производи за репродукцију, затим роба за широку потрошњу и опрема.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а 58,7 одсто укупне размене обављено је са земљама чланицама Европске уније.
Наш други по важности партнер су биле земље ЦЕФТА, са којима Србија има суфицит у размени од 2,4 милијарде долара, који је резултат углавном извоза електричне енергије, житарица и производа од житарица, нафте и нафтних деривата, гвожђа и челика и пића.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Северном Македонијом.