Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструкутре у Влади Републике Србије Горан Весић разговарао је данас у Бриселу са европском комесарком за транспорт Адина-Јаоном Валеан о усаглашавању прописа са ЕУ у тој области и заједничким пројектима.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструкутре у Влади Републике Србије Горан Весић разговарао је данас у Бриселу са европском комесарком за транспорт Адина-Јаоном Валеан о усаглашавању прописа са ЕУ у тој области и заједничким пројектима.
Весић је у обраћању новинарима након састанка истакао да ће током године бити усвојено шест закона и два подзаконска акта, те ће наше законодавство у потпуности бити усаглашено са европским прописима и стандардима у области саобраћаја.
Он је прецизирао да ће ресорно министарство предложити законе о железници, о интероперабилности железничког система, о безбедности железничког саобраћаја, као и ратификацију Kонвенције о безбедности на морима, те закон о ваздушном саобраћају и закон о истраживању несрећа у ваздушном, друмском и водном саобраћају.
Након усвајања тих законских решења и две уредбе, биће испуњене све обавезе за 2023. годину из Националног плана за прикључење ЕУ који је усвојила Влада, указао је министар и оценио да поглавља 14 и 21 у преговорима са ЕУ, а која се тичу транспорта, могу лако да буду отворена и одмах затворена, будући да неће бити отворених питања у овој области.
Према његовим речима, иако је наша земља кандидат за чланство, Унија мора Србију да третира као чланицу, јер многи европски коридори пролазе кроз нашу територију, а неке од земаља ЕУ чак и немају праву везу са другим земљама ЕУ без Србије.
Зато смо ту у бољој позицији него други сектори, будући да ЕУ, улажући у транспорт у Србији, улаже у своју бољу повезаност, нагласио је он и уједно у име Владе исказао захвалност на донацији ЕУ за брзу пругу Ниш–Београд, у износу од 600 милиона евра.
Он је напоменуо да је комплетна вредност пруге већа од две милијарде евра, а након њеног завршетка постојаће директна веза брзим возим између Ниша и Будимпеште.
На састанку је, како је пренео, било речи и о другим пројектима за које ЕУ даје грантове, а то је рехабилитација и електрификација пет регионалних пруга у Србији, дужине 588 километара.
Kако би заједнички пројекти ЕУ и Србије били спроведени, Весић је предложио да се организује заједнички комитет који би се месечно састајао, пратио пројекте и убрзавао њихову реализацију, док ће при ресорном министарству бити установљен сектор за безбедност саобраћаја.
Наиме, у извештају ЕУ о напретку Србије, безбедност на путевима и пругама примећена је као велики проблем Србије, будући да у нашој земљи на путевима живот изгуби 30 одсто више људи него у ЕУ, предочио је министар.
Весић је саопштио и да је саговорнике у Бриселу информисао о томе да су у току завршни разговори са компанијама из Северне Македоније и Албаније о заједничком ТАГ уређају како би се лакше путовало кроз Балкан.
Он је поновио став Владе да без обзира на то што је прикључење Унији политичка одлука, Србија, због себе и својих грађана треба да усклади своје прописе са ЕУ, јер је Унија наш највећи спољнотрговински партнер и давалац грантова.
Наша трговинска размена са ЕУ у 2022. години достигла приближно 35 милијарди евра, са порастом од 26,62 одсто у односу на исти период 2021. године. Не постоји значајнији трговински партнер од Европске уније и зато је важно да прилагодимо прописе, посебно у области саобраћаја, у којој јесмо суштински део Уније, закључио је министар.