Самарџић је на округлом столу под називом "Узроци, карактер и последице кризе на Косову и Метохији", који се одржава у Дому Војске Србије, оценио да би се неке водеће државе запада, попут Француске, тешко могле одлучити на овај корак.
Он је објаснио да би то значило повратак у период од марта до јуна 1999. године, када је покушавано да се криза реши на нелегалан начин, а решење наметне бомбардовањем наше земље без одлуке СБ УН.
Министар је подсетио на то да је Резолуцијом 1244 решавање косовског проблема враћено у легалне токове, и навео да би једнострано признање независног Космета значило поништавање ове резолуције, али и првог принципа Контакт групе, према коме нема повратка на стање пре 1999. године.
Такође, Самарџић је указао на то да би тиме био поништен и други принцип Контакт групе, у складу с којим нема поделе Косова и Метохије, јер српско становништво не би прихватило да територије, на којима је у већини, нелегално буду изузете из суверенитета Србије.
Стратегија Србије није подела, већ суштинска аутономија за њену јужну покрајину, рекао је Самарџић, уз напомену да, у случају једностраног признања независности Космета, власт косовских Албанаца не би могла да се протегне и на српско становништво.
Оваквим једностраним решењем био би поништен и трећи кључни принцип Контакт групе, по којем нема уједињења Космета са суседним земљама или деловима тих земаља јер би престала да важи не само Резолуција 1244 већ и Кумановски споразум, који је на снази, тако да би биле угрожене границе западне Македоније, северне Албаније и Црне Горе, истакао је он.
Истовремено, министар је навео да и многи западни аналитичари упозоравају на то да би једнострано признавање независности Космета било најгоре могуће решење.
Он је истакао да би све принципе на основу којих се трага за праведним и прихватљивим решењем довели у питање управо они који на њима инсистирају и тако би сами себе оповргли, и изразио наду да се то неће догодити.