П:
О:
Читај ми
Раст спољнотрговинске размене у прва три месеца 2007. године
Београд,
30. април 2007.
Републички завод за статистику Србије саопштио је да укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-март 2007. године износи 5649,1 милион долара, што је за 44,6 одсто више у односу на исти период претходне године, односно 4308,8 милиона евра, а то је пораст од 32,6 одсто у односу на исти период 2006. године.
У саопштењу се наводи да је извезено робе у вредности од 1823,5 милиона долара, што чини повећање од 46,8 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, а увезено за 3825,6 милиона долара, што је за 43,6 одсто више кад се упореди са истим прошлогодишњим периодом.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 1391 милион, што чини повећање од 34,6 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе био вредан 2917,8 милиона, што је за 31,7 одсто више у поређењу са истим периодом 2006. године.
Дефицит износи 2002,1 милион долара, што чини повећање од 40,9 одсто кад се упореди са истим период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 1526,8 милиона, што чини повећање од 29,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Покривеност увоза извозом износи 47,7 одсто и већа је у поређењу са покривеношћу у истом периоду 2006. године, када је износила 46,6 одсто.
У протеклом периоду повећање увоза последица је увоза енергената, који чини 20,4 одсто укупног увоза, увоза руда бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, а које на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње, односно јавне и личне потрошње.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, суфицита у размени хране, извоза поврћа и воћа, који износи 75 милиона долара, као и житарица и производа од њих, чија је вредност 85 милиона долара, суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба и повољном односу цена постигнутих у извозу у односу на цене из увоза.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69,4 одсто (1266,6 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 24,9 одсто (453,4 милиона долара) и опрема 5,7 одсто (103,4 милиона долара). Такође, у структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 62,3 одсто (2383,3 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 21,1 одсто (808,8 милиона долара) и опрема 16,6 одсто (633,4 милиона долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Италија (261,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (198,2 милиона долара) и Немачка (187,2 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно су Руска Федерација (648,3 милиона долара), Немачка (341,3 милиона долара) и Италија (299,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом, Словенијом и Аустријом. Међутим, са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (279 милиона долара), обојени метали (157 милиона долара), одећа (101 милион долара), житарице и производи (85 милиона долара) и поврће и воће (75 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (400 милиона долара), друмска возила (263 милиона долара), гас, природни и индустријски (256 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (176 милиона долара) и гвожђе и челик (173 милиона долара), а њихов увоз чини 33,1 одсто укупног увоза.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 1391 милион, што чини повећање од 34,6 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе био вредан 2917,8 милиона, што је за 31,7 одсто више у поређењу са истим периодом 2006. године.
Дефицит износи 2002,1 милион долара, што чини повећање од 40,9 одсто кад се упореди са истим период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 1526,8 милиона, што чини повећање од 29,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Покривеност увоза извозом износи 47,7 одсто и већа је у поређењу са покривеношћу у истом периоду 2006. године, када је износила 46,6 одсто.
У протеклом периоду повећање увоза последица је увоза енергената, који чини 20,4 одсто укупног увоза, увоза руда бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, а које на светском тржишту имају повољну цену, као и раста тражње, односно јавне и личне потрошње.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности, суфицита у размени хране, извоза поврћа и воћа, који износи 75 милиона долара, као и житарица и производа од њих, чија је вредност 85 милиона долара, суфицита у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба и повољном односу цена постигнутих у извозу у односу на цене из увоза.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 69,4 одсто (1266,6 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 24,9 одсто (453,4 милиона долара) и опрема 5,7 одсто (103,4 милиона долара). Такође, у структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 62,3 одсто (2383,3 милиона долара), следи роба за широку потрошњу 21,1 одсто (808,8 милиона долара) и опрема 16,6 одсто (633,4 милиона долара).
У извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Италија (261,2 милиона долара), Босна и Херцеговина (198,2 милиона долара) и Немачка (187,2 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у увозу појединачно су Руска Федерација (648,3 милиона долара), Немачка (341,3 милиона долара) и Италија (299,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније (више од половине укупне размене).
Суфицит у размени остварен је са Босном и Херцеговином, Црном Гором, Македонијом, Словенијом и Аустријом. Међутим, са друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (279 милиона долара), обојени метали (157 милиона долара), одећа (101 милион долара), житарице и производи (85 милиона долара) и поврће и воће (75 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 38,2 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (400 милиона долара), друмска возила (263 милиона долара), гас, природни и индустријски (256 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (176 милиона долара) и гвожђе и челик (173 милиона долара), а њихов увоз чини 33,1 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара