Јовановић је навео да то право грађанима омогућава да доносе информисане одлуке и активно учествују у демократским процесима, додајући да употреба дигиталних технологија, укључујући и различите видове вештачке интелигенције, утиче на слободу изражавања на неколико нивоа.
На нивоу комуникације међу грађанима, коју олакшавају, структуришу и обликују онлајн платформе и друштвени медији, у контексту обављања новинарског посла и изналажења нових пословних модела медија, као и на ширем друштвеном нивоу, објаснио је он.
Министар је нагласио и значај Државног дата центра у Крагујевцу, где је смештен суперкомпјутер најновије генерације са платформом за развој вештачке интелигенције, који користе универзитети, институције и стартапови, као и важност Института за вештачку интелигенцију.
На отварању конференције говорили су и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату, представница ОЕБС-а за слободу медија Тереза Риберио и заменица шефа Делегације Европске уније у Србији Пламена Халачева.
Конференција „Дизајнирано друштво – Вештачка интелигенција и слобода изражавања” одржава се 24. и 25. новембра у Београду, под покровитељством Министарства информисања и телекомуникација, Мисије ОЕБС-а у Србији и Канцеларије ОЕБС-а за слободу медија.
Утицај вештачке интелигенције на слободу информисања, мишљења и изражавања представља глобалну тему која захтева широку платформу за дискусију и акцију.
Добробити за друштво од нових технологија и вештачке интелигенције могу се искористити само уколико се у свим фазама њиховог развоја и примене поштују људска права и обезбеди учешће релевантних актера у друштву, наводи се у саопштењу Министарства информисања и телекомуникација.