Он је истакао да је Србија конструктивно учествовала на преговорима у Бечу и понудила предлог за будући статус Космета који се заснива на основним принципима међународног права, Повељи УН, Резолуцији 1244 и Уставу Србије, а то је суштинска аутономија у оквиру Србије.
Председник Владе Србије нагласио је да предлог Мартија Ахтисарија није произишао из преговора, већ је специјални представник генералног секретара УН уважио интересе само једне стране – албанске, уз напомену да је Ахтисаријев план противправан и нелегитиман и крши Повељу УН и Устав Србије.
Истовремено, Коштуница је указао на то да су недопустиве уцене и претње албанских сепаратиста насиљем уколико Косово и Метохија не добије независност и додао да међународна заједница мора одмах најоштрије да реагује на ове уцене.
Према његовим речима, Повеља УН гарантује суверенитет и територијални интегритет свим државама и Србија не може и не сме бити изузетак.
На Космету се не поштује Резолуција 1244 СБ УН и о томе јасно сведоче чињенице, рекао је председник Владе и навео да је две трећине српског и осталог неалбанског становништва прогнано из покрајине, 200.000 Срба не може да се врати у своје куће, цркве и манастири се уништавају, иако су многи од њих под заштитом Унеска, српске куће су разрушене и опљачкане.
Срби живе у изолованим енклавама, свакодневно су жртве етнички мотивисаног насиља, а њихови починиоци не бивају откривени ни кажњени, поновио је Коштуница.
Он је навео податак да је у Приштини живело 40.000 Срба, док их данас има свега 87, и поставио питање зашто Срби ако не могу да се врате у нека удаљена подручја, не могу ни у Приштину, уз напомену да на Косову и Метохији нема мултиетничности и да је данас једини мултиетнички град у покрајини Северна Митровица.
Председник Владе Србије је указао на то да стварно стање на Космету не одговора извештајима које шефови УНМИК-а подносе два пута годишње Савету безбедности и упутио позив члановима мисије да посете енклаве, Србе у колективним центрима и разговарају са њима.
Коштуница је нагласио да од СБ УН очекује да предузме мере којима ће се омогућити повратак 200.000 прогнаних Срба и стварање услова за њихов нормалан живот, као и да се доследно преиспита примена свих стандарда из Резолуције 1244 и да се покрену нови и прави преговори о будућем статусу Косова и Метохије.
Он је предао документа у којима су прецизно евидентирани сви етнички мотивисани злочини над Србима у покрајини и изостанак истраге о њима, као и прецизно наведене податке о броју Срба који су протерани и живе у колективним центрима.
Шеф мисије, белгијски амбасадор при УН Јохан Вербеке рекао је да је циљ посете делегације СБ да се увери у то каква је реална ситуација на Космету и да о томе сачини извештај.
Координатор државног преговарачког тима за Косово и Метохију Слободан Самарџић изложио је како су текли преговори о будућем статусу Космета у Бечу.
Самарџић је подсетио на то да је од укупног броја састанака само један био на највишем нивоу – 24. јуна 2006. године, док се на 15 разговарало искључиво о техничким питањима, при чему од септембра 2006. до фебруара 2007. није одржан ниједан састанак.
Он је навео да су, након што је Ахтисари представио свој предлог, одржани састанци на којима се разговарало о шест поглавља тог плана, док о седам поглавља није уопште разговарано, уз напомену да су одбијени амандмани које је дао Београд на Ахтисаријев план.
Координатор државног преговарачког тима за Косово и Метохију Леон Којен је на састанку представио план Београда за суштинску аутономију за Космет.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић предочила је мисији СБ податке да се у покрајину, према подацима УНХЦР-а, вратило пет одсто прогнаника, док је према нашим подацима тај број мањи од два одсто.
Рашковић-Ивић је указала на то да је од 1999. године извршено 7.000 напада на Србе, од тога 4.500 из ватреног оружја и убијен је 931 Србин, а УНМИК води истрагу за свега 90 случајева.