Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је ребаланс буџета Републике Србије за 2022. годину усвојен данас у Народној скупштини, пошто је за њега гласала већина народних посланика.
Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је ребаланс буџета Републике Србије за 2022. годину усвојен данас у Народној скупштини, пошто је за њега гласала већина народних посланика.
Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали оценио је да је ово била тешка година свуда у свету, али да се Србија успешно изборила са свим изазовима и да је спремна за све што долази.
Задовољан сам постигнутим ове године, задовољан сам што смо успели да очувамо стабилност јавних финансија, што смо успели да привреду одржимо на здравим основама, што смо успели да остваримо раст и у једној од најтежих криза, у којој смо већ три године, рекао је Мали.
Он је истакао да је уз одржавање свих економских параметара потребних за раст, држава успела и да оствари своју најважнију функцију помоћи свим грађанима и привреди за што лакше превазилажење проблема.
Након кризе изазване пандемијом, како је нагласио, наставила се енергетска криза, али ребалансом завршавамо фискалну годину на најбољи могући начин и увелико припремамо буџет за наредну годину.
Потпредседник Владе је подсетио на то да су приходи буџета већи за приближно 190 милијарди динара у односу на планиране, те да су они последица раста прихода свих облика пореза, а не инфлације.
Порасли су приходи од пореза на доходак, на добит, привреда је остварила већу добит, приходи од пореза на додату вредност. Имамо и реалан раст зарада од три одсто у првих осам месеци, односно 5,4 одсто у приватном сектору, напоменуо је Мали.
Према његовим речима, реалан раст промета од 7,1 одсто у малопродаји и раст просечне зараде су две основне компоненте које утичу на ПДВ те да, реално, Србија има економију која је стабилна и бележи раст БДП-а редом у три квартала 2022. године од 4,3 одсто, 3,9 одсто, те 1,1 одсто.
Он је поручио и да економска политика има добре перформансе уз ниску стопу незапослености у другом кварталу од 8,9 одсто и одржавање нивоа јавног дуга испод 60 одсто.
Мали је подсетио и на то да су за протеклих годину дана цене струје и гаса увећане десет пута те да ће се део већих прихода буџета преусмерити ка плаћању ових енергената.
Не желимо да наше грађане оставимо без струје и гаса, не желимо да будемо неодговорни, додао је Мали, истакавши да је држава у последње три године реаговала са 8,8 милијарди евра помоћи привреди, грађанима, за брзу изградњу болница, куповину лекова и вакцина.
Потпредседник Владе је поручио да је много труда уложено у спуштање незапослености која је 2012. године износила 25,9 одсто те да нема бојазни да ће се стати са капиталним инвестицијама, имајући у виду да ребаланс буџета предвиђа 7,2 одсто БДП-а за капиталне инвестиције.
Пре десет година капиталне инвестиције чиниле су тек око три одсто БДП-а, а на тај ниво се нећемо враћати, навео је Мали.
Он је подсетио на то да се у целој Србији у овом тренутку граде ауто-путеви, брзе саобраћајнице, здравствена инфраструктура и фабрике отпадних вода.
Све то, како је истакао, доприноси расту ПДВ-а, гура осталу привреду да задржи импулс раста, што је за нас веома важно.
Говорећи о даљим мерама, Мали је истакао да је други стуб стабилности подизање животног стандарда грађана, ублажавање утицаја инфлације подизањем плата и пензија, наставак помоћи, сада младима, по 5.000 динара, али и наставком повећања пензија.
Након раста од девет одсто у новембру, у јануару нас, како је најавио, очекује још једно повећање пензија од 12,1 одсто, што ће, кумулативно, бити раст пензија од 20,8 одсто.
Пензије подижемо изнад нивоа инфлације и задржавамо макроекононмску стабилност, поручио је потпредседник Владе и закључио да је стабилност пут за испуњење планираног циља да просечна плата у Србији до краја мандата ове Владе достигне 1.000 евра, са садашњих око 720 евра.