П:
О:
Читај ми
Забележен пораст спољнотрговинске робне размене у периоду јануар-фебруар
Београд,
30. март 2007.
Републички завод за статистику Србије саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-фебруар 2007. године износила 3.352,1 милион долара, што чини пораст од 47,3 одсто у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена за јануар-фебруар била је 2.572,3 милиона евра, што чини пораст од 35,9 одсто у поређењу са истим прошлогодишњим периодом.
Извезено је робе у вредности од 1.106,5 милиона долара, што чини повећање од 50,8 одсто кад се упореди са истим период претходне године, а увезено је робе за 2.245,6 милиона долара, што је више за 45,6 одсто у односу на исти период 2006. године.
Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 849 милиона, што чини повећање од 39,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је увоз робе имао вредност од 1.723,3 милиона, што је више за 34,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Дефицит за период јануар-фебруар 2007. године износио је 1.139,1 милион долара, што чини повећање од 40,8 одсто кад се упореди са истим периодом 2006. Дефицит, изражен у еврима, био је 874,3 милиона, што чини повећање од 30 одсто у односу на период јануар-фебруар претходне године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила је 49,3 одсто и већа је у поређењу са покривеношћу у истом периоду 2006. године када је износила 47,6 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом била је 49,3 одсто, а у истом периоду претходне године износила је 47,5 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који је износио 446 милиона долара, што чини 19,9 одсто укупног увоза, од чега само на нафту и нафтне деривате отпада 245 милиона долара, односно 10,9 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је и увоза руде бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, као и раста тражње (јавне и личне потрошње), због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-фебруар био 152 милиона долара, што чини 6,8 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Истовремено, на повећање извоза утицали су и суфицит у размени хране, као и суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
У посматраном периоду у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију са 69,9 одсто (773,4 милиона долара), роба за широку потрошњу са 25,1 одсто (278,1 милион долара) и опрема са пет одсто (55 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 62,4 одсто (1.400,9 милиона долара), роба за широку потрошњу са 21,3 одсто (478,8 милиона долара) и опрема са 16,3 одсто (365,9 милиона долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери били Италија (171,1 милион долара), Немачка (114,8 милиона долара) и Босна и Херцеговина (114,3 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (361,8 милиона долара), Немачка (202,4 милиона долара) и Италија (174,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом и то више од половине укупне размене. Са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 68 милиона долара, а суфицит је остварен и са Црном Гором и Словенијом.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док је са Италијом увоз готово исти као извоз.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, а по висини дефицита следе Европска монетарна унија и Кина.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (180 милиона долара), обојени метали (97 милиона долара), одећа (62 милиона долара), житарице и производи од житарица (57 милиона долара), као и производи од метала (46 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу имали су нафта и нафтни деривати (245 милиона долара), друмска возила (152 милиона долара), гас, природни и индустријски (108 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (104 милиона долара) и гвожђе и челик (99 милиона долара), а њихов увоз чини 31,5 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 1.106,5 милиона долара, што чини повећање од 50,8 одсто кад се упореди са истим период претходне године, а увезено је робе за 2.245,6 милиона долара, што је више за 45,6 одсто у односу на исти период 2006. године.
Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 849 милиона, што чини повећање од 39,2 одсто у поређењу са истим периодом претходне године, док је увоз робе имао вредност од 1.723,3 милиона, што је више за 34,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Дефицит за период јануар-фебруар 2007. године износио је 1.139,1 милион долара, што чини повећање од 40,8 одсто кад се упореди са истим периодом 2006. Дефицит, изражен у еврима, био је 874,3 милиона, што чини повећање од 30 одсто у односу на период јануар-фебруар претходне године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износила је 49,3 одсто и већа је у поређењу са покривеношћу у истом периоду 2006. године када је износила 47,6 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом била је 49,3 одсто, а у истом периоду претходне године износила је 47,5 одсто.
Повећање увоза у протеклом периоду последица је увоза енергената, који је износио 446 милиона долара, што чини 19,9 одсто укупног увоза, од чега само на нафту и нафтне деривате отпада 245 милиона долара, односно 10,9 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је и увоза руде бакра и гвожђа, које се користе за производњу основних и других метала, као и раста тражње (јавне и личне потрошње), због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-фебруар био 152 милиона долара, што чини 6,8 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Истовремено, на повећање извоза утицали су и суфицит у размени хране, као и суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба.
У посматраном периоду у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију са 69,9 одсто (773,4 милиона долара), роба за широку потрошњу са 25,1 одсто (278,1 милион долара) и опрема са пет одсто (55 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 62,4 одсто (1.400,9 милиона долара), роба за широку потрошњу са 21,3 одсто (478,8 милиона долара) и опрема са 16,3 одсто (365,9 милиона долара).
У извозу су главни спољнотрговински партнери били Италија (171,1 милион долара), Немачка (114,8 милиона долара) и Босна и Херцеговина (114,3 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (361,8 милиона долара), Немачка (202,4 милиона долара) и Италија (174,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом и то више од половине укупне размене. Са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 68 милиона долара, а суфицит је остварен и са Црном Гором и Словенијом.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док је са Италијом увоз готово исти као извоз.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса, а по висини дефицита следе Европска монетарна унија и Кина.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (180 милиона долара), обојени метали (97 милиона долара), одећа (62 милиона долара), житарице и производи од житарица (57 милиона долара), као и производи од метала (46 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу имали су нафта и нафтни деривати (245 милиона долара), друмска возила (152 милиона долара), гас, природни и индустријски (108 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (104 милиона долара) и гвожђе и челик (99 милиона долара), а њихов увоз чини 31,5 одсто укупног увоза.
-
Београд, 16. мај 2024.Јачање економске сарадње са Турском и Бугарском
-
Београд, 15. мај 2024.Сарадња са ЕДФ-ом у области хидроенергије и нуклеарне енергије
-
Београд, 10. мај 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 10. мај 2024.Сутра прво извлачење у наградној игри „Узми рачун и победи”
-
Београд, 9. мај 2024.Нове кинеске инвестиције у српски енергетски сектор вредне 2,7...
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...