П:
О:
Читај ми
Русија и Кина противне сваком наметнутом решењу статуса Космета
Београд,
28. март 2007.
Координатор државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Леон Којен изјавио је данас да не верује много у могућност да би ускоро могло доћи до нове резолуције Савета безбедности која би заменила Резолуцију 1244.
Којен је у изјави за агенцију Танјуг рекао да ће бити потребно још много дипломатских напора и политичке добре воље да се дође до нове резолуције која би била прихватљива за Србију, косметске Албанце и све сталне чланице СБ, као и за многе друге земље које у могућој независности Космета виде изузетно опасан преседан за решавање политичких конфликата у другим деловима света.
Он изразио очекивање да ће у Савету безбедности, којем је Ахтисари доставио свој предлог решења за статус Космета, уследити низ дебата, а посебно између Русије и САД, уз оцену да тек предстоје покушаји да се унутар СБ приближе становишта.
Мишљења о будућем статусу Косова и Метохије су јако подељена, нарочито међу сталним чланицама Савета безбедности, указао је Којен и подсетио на то да су на једној страни САД, Велика Британија и Француска, које у пуној мери подржавају Ахтисаријев предлог да се покрајини да независност и сматрају да су даљи преговори беспредметни.
Према његовим речима, на другој страни су Русија и Кина, које се противе сваком наметнутом решењу, верују да могућности преговора нису исцрпене и више пута су у самом Савету безбедности недвосмислено подржале суверенитет и територијални интегритет наше земље.
Такође, Којен је објаснио да се негде између ова два пола налазе друге земље чланице Савета безбедности, при чему су једне блиске становишту западних сила, као Белгија, Катар и Панама, док су друге, попут Индонезије, Јужне Африке и Конга, прилично скептичне према Ахтисаријевом предлогу.
С обзиром на то да ове земље углавном још нису донеле одлуку, Којен је оценио да ће оне сачекати да виде какав ће бити исход првих дебата у Савету безбедности, нарочито између Русије и САД.
Он је навео да је, заједно са другим координатором државног тима Слободаном Самарџићем, на разговорима одржаним прошле недеље у Њујорку истакао да је Србија не само спремна за наставак преговора него и за било који други вид конструктивног учешћа у даљем процесу одређивања будућег статуса Космета.
Којен је нагласио да противљење наставку преговора о Косову и Метохији иде на руку присталицама насиља међу Албанцима у тој покрајини, уз напомену да би ново насиље, пре свега, створило проблеме УНМИК-у и Кфору чија је непосредна дужност да обезбеђују јавни ред и мир и гарантују безбедност свима који живе на Космету.
Процењујући шансе за наставак преговора на којима инсистирају Србија и Руска Федерација, координатор државног тима је навео да ће вероватно бити потребно да се САД и друге западне земље увере у чврстину залагања Кине и Русије за наставак преговора, па да онда евентуално промене свој став.
Према његовим речима, када је реч земљама изван Европске уније и САД, нарочито у Африци и деловима Азије и Латинске Америке, оне на евентуалну независност Косова и Метохије гледају са великом забринутошћу.
Лидери многих земаља свесни су да би наметнута независност Космета била противна међународном праву, па и самој повељи УН, при чему уверавања да је косовски случај апсолутно јединствен и да стога не може бити преседан за друге ситуације никоме не звучи уверљиво, истакао је Којен.
Истовремено, он је напоменуо да, као што неколико моћних земаља данас тврди да Космету треба дати независност, па макар и по цену кршења суверенитета и територијалног интегритета једне међународно признате, демократске и мирољубиве земље, тако сутра на истој врсти удара може да се нађе нека друга држава.
Мале земље посебно имају разлога за то да буду забринуте јер би независност Космета наметнута Србији легитимизовала употребу силе и одрицање од политичких средстава у многим ситуацијама конфликта, а за мале земље које се уздају у Повељу УН и међународно право то је прилично застрашујућа перспектива, закључио је Којен.
Он изразио очекивање да ће у Савету безбедности, којем је Ахтисари доставио свој предлог решења за статус Космета, уследити низ дебата, а посебно између Русије и САД, уз оцену да тек предстоје покушаји да се унутар СБ приближе становишта.
Мишљења о будућем статусу Косова и Метохије су јако подељена, нарочито међу сталним чланицама Савета безбедности, указао је Којен и подсетио на то да су на једној страни САД, Велика Британија и Француска, које у пуној мери подржавају Ахтисаријев предлог да се покрајини да независност и сматрају да су даљи преговори беспредметни.
Према његовим речима, на другој страни су Русија и Кина, које се противе сваком наметнутом решењу, верују да могућности преговора нису исцрпене и више пута су у самом Савету безбедности недвосмислено подржале суверенитет и територијални интегритет наше земље.
Такође, Којен је објаснио да се негде између ова два пола налазе друге земље чланице Савета безбедности, при чему су једне блиске становишту западних сила, као Белгија, Катар и Панама, док су друге, попут Индонезије, Јужне Африке и Конга, прилично скептичне према Ахтисаријевом предлогу.
С обзиром на то да ове земље углавном још нису донеле одлуку, Којен је оценио да ће оне сачекати да виде какав ће бити исход првих дебата у Савету безбедности, нарочито између Русије и САД.
Он је навео да је, заједно са другим координатором државног тима Слободаном Самарџићем, на разговорима одржаним прошле недеље у Њујорку истакао да је Србија не само спремна за наставак преговора него и за било који други вид конструктивног учешћа у даљем процесу одређивања будућег статуса Космета.
Којен је нагласио да противљење наставку преговора о Косову и Метохији иде на руку присталицама насиља међу Албанцима у тој покрајини, уз напомену да би ново насиље, пре свега, створило проблеме УНМИК-у и Кфору чија је непосредна дужност да обезбеђују јавни ред и мир и гарантују безбедност свима који живе на Космету.
Процењујући шансе за наставак преговора на којима инсистирају Србија и Руска Федерација, координатор државног тима је навео да ће вероватно бити потребно да се САД и друге западне земље увере у чврстину залагања Кине и Русије за наставак преговора, па да онда евентуално промене свој став.
Према његовим речима, када је реч земљама изван Европске уније и САД, нарочито у Африци и деловима Азије и Латинске Америке, оне на евентуалну независност Косова и Метохије гледају са великом забринутошћу.
Лидери многих земаља свесни су да би наметнута независност Космета била противна међународном праву, па и самој повељи УН, при чему уверавања да је косовски случај апсолутно јединствен и да стога не може бити преседан за друге ситуације никоме не звучи уверљиво, истакао је Којен.
Истовремено, он је напоменуо да, као што неколико моћних земаља данас тврди да Космету треба дати независност, па макар и по цену кршења суверенитета и територијалног интегритета једне међународно признате, демократске и мирољубиве земље, тако сутра на истој врсти удара може да се нађе нека друга држава.
Мале земље посебно имају разлога за то да буду забринуте јер би независност Космета наметнута Србији легитимизовала употребу силе и одрицање од политичких средстава у многим ситуацијама конфликта, а за мале земље које се уздају у Повељу УН и међународно право то је прилично застрашујућа перспектива, закључио је Којен.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...