П:
О:
Читај ми
Србија спремна за наставак преговора о Космету под окриљем УН
Москва,
23. март 2007.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић данас је у разговору са председником Доњег дома руског парламента Борисом Гризловим изразила велико задовољство због тога што Русија пружа Србији подршку која има историјски значај.
Санда Рашковић-Ивић
Рашковић-Ивић, која је, заједно са министром за државну управу и локалну самоуправу Зораном Лончаром и шефом Економског тима за Космет и југ Србије Ненадом Поповићем, отпутовала у Москву на позив руске Думе, истакла је да је порука српског руководства да је Србија свим срцем спремна за наставак преговора о Космету у оквиру Уједињених нација.
Она је указала на то да расправа о статусу јужне српске покрајине треба да буде озбиљнија и детаљнија, као и да треба наставити преговоре о техничким питањима која су у плану специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија обојена независношћу.
Према њеним речима, Србија жели да и Контакт група буде оквир за преговоре јер се слаже с њеним принципима.
Гризлов је на почетку разговора са делегацијом Србије изјавио да је став Думе да преговори о статусу Космета треба да се наставе, да трају онолико колико је потребно, као и да треба подржати решење које је усаглашено са Србијом.
Такође, Гризлов је навео да ситуација у покрајини, као и Ахтисаријево деловање, изазивају забринутост Москве, уз оцену да је од почетка његова позиција била неправилна и да је он у потпуности игнорисао став Београда и оријентисао се на суверенизацију Косова и Метохије.
Уколико процес решавања статуса Космета крене по Ахтисаријевом плану, то ће имати утицаја на сепаратистичке тенденције у целом свету, напоменуо је он.
Делегација Србије разговарала је данас о преговарачком процесу за решење будућег статуса Косова и Метохије и са председником Спољнополитичког одбора руске Думе Константином Косачовим.
Косачов је том приликом рекао да Русија треба да уложи вето у Савету безбедности уколико се "у најскорије време и ових дана" буде инсистирало на гласању о решењу којим би се дала независност Космету.
Ако Савет безбедности не усвоји никакво решење, нема алтернативе осим продужења преговарачког процеса, оценио је Косачов и нагласио да је уверен у то да Русија има снаге и могућности да инсистира на таквом развоју догађаја.
Рашковић-Ивић је на округлом столу на којем су учествовали депутати и чланови Спољнополитичког одбора руске Думе, као и чланови руских академија и института, истакла да би наметнута независност Косова и Метохије не само понизила Србију већ би довела и до потпуног етничког чишћења у покрајини. Нема српске владе која би била спремна да се одрекне 15 одсто своје територије и Косова, а "у случају најгорег решења" Србија би преиспитала односе са земљама које би такву независност признале, упозорила је Рашковић-Ивић. Лончар је нагласио да је Србија отворена за сарадњу, али да компромис не значи компензацију, а да је понуда интеграције без дела државне територије и за Србију, као и за друге земље, неприхватљива.
Ми у Србији верујемо у то да бранећи наш територијални интегритет бранимо и светски мир и поредак и принципе УН, а свака подршка, поготово пријатељске Русије, веома је добродошла у овом тренутку, указао је Лончар и додао да Србија верује да читав међународни поредак почива на међународном праву и легитимитету, а не на сили и тероризму.
Истовремено, Рашковић-Ивић је подсетила на то да Србија жели да настави преговоре у оквиру УН и Контакт групе и да расправа о статусу треба да буде озбиљнија и интензивнија, при чему је неопходно опет разговарати о децентрализацији, безбедности, заштити културне и црквене баштине, што је кључно за повратак Срба.
Она је објаснила да је Србија у преговорима о будућем статусу Космета била конструктивна, о чему сведочи и велики број амандмана на Ахтисаријев план, и напоменула да Србија Албанцима нуди аутономију високог степена, у којој би имали свог председника, парламент, владу и судску власт, а могли би и да склапају регионалне савезе и имају висок степен финансијске аутономије. То је апсолутна самоуправа у којој не би имали војску, место у УН и контролу граница, рекла је Рашковић-Ивић, уз напомену да Србија сматра да је компромисно решење у суштинској аутономији којом се премошћава право на заштиту територијалног интегритета и право на самоопредељење народа. Независност Косова и Метохије била би преседан за најмање 50 кризних тачака у свету где би експлодирали етнички конфликти, указала је она, уз подсећање на то да за Србе Космет представља "духовну вертикалу", колевку Српске православне цркве и средњовековне државе, са 1.300 цркава и манастира. Од усвајања Резолуције 1244 извршено 7.000 напада на Србе, од чега више од 4.800 оружаних, убијен је 931 Србин, при чему за то нико није одговарао, а до сада се у покрајину вратило свега два одсто интерно расељених лица, навела је Рашковић-Ивић.
Делегација Србије је на крају дводневне посете Москви разговарала и са замеником министра иностраних послова Руске Федерације Владимиром Титовим, који се заложио за наставак преговарачко-дипломатског процеса током којег би било пронађено компромисно решење за статус Космета.
Титов је нагласио да је потребно да Приштина испуњава стандарде за покрајину које је установила међународна заједница, као и да је неопходно да се створе услови за повратак избеглих и расељених лица. Рашковић-Ивић је поновила да Београд не прихвата варијанту која подрива суверенитет и територијалну целовитост Србије, супротну темељним нормама међународног права, Повељи УН и резолуцијама Савета безбедности.
Она је указала на то да расправа о статусу јужне српске покрајине треба да буде озбиљнија и детаљнија, као и да треба наставити преговоре о техничким питањима која су у плану специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија обојена независношћу.
Према њеним речима, Србија жели да и Контакт група буде оквир за преговоре јер се слаже с њеним принципима.
Гризлов је на почетку разговора са делегацијом Србије изјавио да је став Думе да преговори о статусу Космета треба да се наставе, да трају онолико колико је потребно, као и да треба подржати решење које је усаглашено са Србијом.
Такође, Гризлов је навео да ситуација у покрајини, као и Ахтисаријево деловање, изазивају забринутост Москве, уз оцену да је од почетка његова позиција била неправилна и да је он у потпуности игнорисао став Београда и оријентисао се на суверенизацију Косова и Метохије.
Уколико процес решавања статуса Космета крене по Ахтисаријевом плану, то ће имати утицаја на сепаратистичке тенденције у целом свету, напоменуо је он.
Делегација Србије разговарала је данас о преговарачком процесу за решење будућег статуса Косова и Метохије и са председником Спољнополитичког одбора руске Думе Константином Косачовим.
Косачов је том приликом рекао да Русија треба да уложи вето у Савету безбедности уколико се "у најскорије време и ових дана" буде инсистирало на гласању о решењу којим би се дала независност Космету.
Ако Савет безбедности не усвоји никакво решење, нема алтернативе осим продужења преговарачког процеса, оценио је Косачов и нагласио да је уверен у то да Русија има снаге и могућности да инсистира на таквом развоју догађаја.
Рашковић-Ивић је на округлом столу на којем су учествовали депутати и чланови Спољнополитичког одбора руске Думе, као и чланови руских академија и института, истакла да би наметнута независност Косова и Метохије не само понизила Србију већ би довела и до потпуног етничког чишћења у покрајини. Нема српске владе која би била спремна да се одрекне 15 одсто своје територије и Косова, а "у случају најгорег решења" Србија би преиспитала односе са земљама које би такву независност признале, упозорила је Рашковић-Ивић. Лончар је нагласио да је Србија отворена за сарадњу, али да компромис не значи компензацију, а да је понуда интеграције без дела државне територије и за Србију, као и за друге земље, неприхватљива.
Ми у Србији верујемо у то да бранећи наш територијални интегритет бранимо и светски мир и поредак и принципе УН, а свака подршка, поготово пријатељске Русије, веома је добродошла у овом тренутку, указао је Лончар и додао да Србија верује да читав међународни поредак почива на међународном праву и легитимитету, а не на сили и тероризму.
Истовремено, Рашковић-Ивић је подсетила на то да Србија жели да настави преговоре у оквиру УН и Контакт групе и да расправа о статусу треба да буде озбиљнија и интензивнија, при чему је неопходно опет разговарати о децентрализацији, безбедности, заштити културне и црквене баштине, што је кључно за повратак Срба.
Она је објаснила да је Србија у преговорима о будућем статусу Космета била конструктивна, о чему сведочи и велики број амандмана на Ахтисаријев план, и напоменула да Србија Албанцима нуди аутономију високог степена, у којој би имали свог председника, парламент, владу и судску власт, а могли би и да склапају регионалне савезе и имају висок степен финансијске аутономије. То је апсолутна самоуправа у којој не би имали војску, место у УН и контролу граница, рекла је Рашковић-Ивић, уз напомену да Србија сматра да је компромисно решење у суштинској аутономији којом се премошћава право на заштиту територијалног интегритета и право на самоопредељење народа. Независност Косова и Метохије била би преседан за најмање 50 кризних тачака у свету где би експлодирали етнички конфликти, указала је она, уз подсећање на то да за Србе Космет представља "духовну вертикалу", колевку Српске православне цркве и средњовековне државе, са 1.300 цркава и манастира. Од усвајања Резолуције 1244 извршено 7.000 напада на Србе, од чега више од 4.800 оружаних, убијен је 931 Србин, при чему за то нико није одговарао, а до сада се у покрајину вратило свега два одсто интерно расељених лица, навела је Рашковић-Ивић.
Делегација Србије је на крају дводневне посете Москви разговарала и са замеником министра иностраних послова Руске Федерације Владимиром Титовим, који се заложио за наставак преговарачко-дипломатског процеса током којег би било пронађено компромисно решење за статус Космета.
Титов је нагласио да је потребно да Приштина испуњава стандарде за покрајину које је установила међународна заједница, као и да је неопходно да се створе услови за повратак избеглих и расељених лица. Рашковић-Ивић је поновила да Београд не прихвата варијанту која подрива суверенитет и територијалну целовитост Србије, супротну темељним нормама међународног права, Повељи УН и резолуцијама Савета безбедности.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...