Рашковић-Ивић је истовремено пренела чланицама Савета безбедности уверење Србије да ће бити одбачен сваки покушај да јој се, као чланици светске организације, отме 15 одсто територије и да се прекрајају њене међународно признате границе.
Она је подсетила на то да је специјални изасланик УН за статус Космета Марти Ахтисари Србији уручио предлог наметнутог решења, којим се крше Повеља УН и други међународни акти, као и Устав Републике Србије, и запитала шта би учиниле земље чланице Савета безбедности када би добиле овакав предлог.
Одговоре сви унапред знамо, па је самим тим и коначан одговор Србије познат и јасан, а он гласи да одбацујемо предлог којим се отима 15 одсто наше територије, поручила је председник Координационог центра за Космет.
Такође, она је рекла да Влада Србије снажно подржава иницијативу Русије за наставак преговарачког процеса и да чврсто остаје при уверењу да ће СБ остати доследан поштовању Повеље УН, што би омогућило започињање правих преговора о будућем статусу Космета, са новим посредницима у преговорима.
Према њеним речима, нови круг преговора је једини пут ка праведном и одрживом решењу и Србија је спремна за компромис око будућег уређења покрајине Косово и Метохија.
Рашковић-Ивић је поновила да је Србија спремна да албанској националној мањини на Космету обезбеди највиши степен аутономије - суштинску аутономију - као најперспективнији начин да ова национална мањина у покрајини управља својом будућношћу.
То је реално и одрживо решење и, што је посебно важно, искључује стварање веома опасног преседана који би угрозио мир и стабилност не само у региону већ би се одразио и на целокупан светски поредак, закључила је председник Координационог центра.
Истовремено, она је нагласила да је Ахтисаријев предлог у потпуној супротности са важећом Резолуцијом УН 1244 и да не испуњава ниједан услов, ни формални, ни суштински, да се нађе пред СБ.
Према њеној оцени, од суштинског значаја је да обавезе и постављени услови из Резолуције 1244 усмере све даље разговоре о уређењу покрајине.
Она је подсетила на то да је Ахтисаријев мандат био да посредује у изналажењу компромисног решења, али да се он уместо тога, прекорачујући мандат који му је поверен, определио за наметање решења које одговара само једној, албанској страни.
У Ахтисаријевом предлогу дословно нема ни једног јединог суштинског става из платформе коју је заступао Београд, нагласила је Рашковић-Ивић.
Обраћајући се учесницима седнице, која се, како је рекла, одржава непосредно после неуспешних преговора у Бечу, Рашковић-Ивић је истакла да је у Србији ових дана обележена
трогодишњица насиља албанских терориста и сепаратиста, који су 17. и 18. марта 2004. године покушали да до краја заврше етничко чишћење Косова и Метохије.
Председник Координационог центра је напоменула да до сада нико није изнео аргумент зашто би албанска национална мањина требало да, на територији Србије, створи још једну албанску државу, и да се, пошто је такав аргумент немогуће наћи, сада већ јавно и гласно саопштава да ће албански терористи поновити сценарио од пре три године.
Такође, она је затражила од СБ да предузме све мере како би се поштовала Резолуција 1244 која гарантује мир и безбедност за све становнике покрајине, уз напомену да је обавеза СБ да упозори на то да се овај документ мора поштовати и да ће сваки облик насиља бити најстроже кажњен.
Рашковић-Ивић је навела да се Резолуција 1244 свакодневно крши и при том је изнела бројне и конкретне доказе за то.
Само у протекла четири месеца извршена су 52 етнички мотивисана напада на Србе или припаднике осталих неалбанских заједница, рекла је Рашковић-Ивић и указала на систематско застрашивање које је присутно на централном Косову, на северу - у Ораховцу, као и у Косовском Поморављу.
Посебно велику забринутост, према њеним речима, изазива поновно појављивање припадника паравојних формација који илегално заустављају аутомобиле, врше претрес, утврђују националност људи, киднапују и пребијају Србе.
Критикујући квалификацију УНМИК-а по којој су безбедносна ситуација и слобода кретања стабилне, али крхке, она је рекла да највећу забринутост изазива питање повратка прогнаника и подсетила на то да се од више стотина хиљада Срба, колико их је протерано, према подацима УНХЦР-а 2006. године вратило само 1.608 људи.
Рашковић-Ивић је указала и на дискриминаторску природу приватизације која се спроводи на Косову и Метохији и напоменула да ће се за неколико месеци навршити осам година од доласка међународних снага на Космет.
Она је оценила да се у свим суштинским стварима стандарди у покрајини не испуњавају и нагласила да је од највеће важности да се коначно постави питање испуњавања свих обавеза које произлазе из Резолуције 1244, што мора бити темељ свих будућих разговора о Космету.
Сагласно тој резолуцији, сматрамо да је сада најважније увести модел суштинске аутономије за покрајину Косово и Метохија као фундаментално питање новог круга разговора, истакла је Рашковић-Ивић.