Ови подаци добијени су путем анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама ЕУРОСТАТ, ИЛО и УН, чиме се обезбеђује међународна упоредивост података.
Овом анкетом прикупљају се подаци о приходима, расходима и потрошњи домаћинстава, односно подаци о основним елементима личне потрошње. Поред тога, анкетом се прикупљају и подаци о неким важнијим показатељима животног стандарда (услови становања, снабдевеност трајним потрошним добрима и друго), као и основни подаци о демографским, економским и социолошким карактеристикама домаћинстава.
Јединица анкетирања је свако самачко или вишечлано домаћинство изабрано према плану узорка. Домаћинством се сматра заједница лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и троше остварене приходе, самац који самостално живи, самостално се храни и троши остварене приходе.
У анкети се примењују метод вођења дневника (домаћинство води дневник потрошње за петнаест, односно шеснаест дана) – за производе и услуге личне потрошње, и метод интервјуа (испитивања) на бази упитника, где је референтни период за трајна добра дванаест месеци, за полутрајна добра три месеца, за приходе, пољопривреду, лов и риболов три месеца.
У анкети се примењује двоетапни стратификовани узорак, с пописним круговима као примарним и домаћинствима као секундарним јединицама избора. Основни географски стратуми су територија централне Србије и Војводине. Сваких петнаест дана анкетира се по 200 домаћинстава, односно 4.800 домаћинстава за годину дана.
Према препорукама ЕУРОСТАТ-а, у анкети се не примењује билансни приступ (билансирање прихода и расхода), већ концепт "потрошних издатака" (издаци за личну потрошњу), који су класификовани према Класификацији личне потрошње по намени (ЦОИЦОП-ХБС).
Евидентира се вредност добара и услуга за личну потрошњу, без обзира на то да ли су купљени у готовини или на кредит.
Вредност производа и услуга из сопствене производње (натурална потрошња) евидентира се по куповним ценама.
Објављени подаци односе се на расположива средства и личну потрошњу у четвртом кварталу 2006. године и представљају месечне просеке по домаћинству, изражене у динарима.
Подаци се објављују за Републику Србију, централну Србију, централну Србију (без Града Београда), Град Београд и Војводину, за сва домаћинства.
Од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у четвртом кварталу (1.200 за Републику Србију), анкетирано је 1.114 домаћинства (93 одсто).
У саопштењу се наводи да од укупно расположивих средстава 93,2 одсто чине приходи у новцу, а 6,8 одсто су приходи у натури.
Највећи удео у новчаним приходима имају приходи из редовног радног односа 44,2 одсто и пензије 25,1 одсто.
Издаци за личну потрошњу домаћинстава у Србији износе 35.857 динара, од чега је највећи удео издатака за храну и безалкохолна пића 39,5 одсто.
Структуру расположивих средстава у четвртом кварталу 2006. године у новцу чине приходи из редовног радног односа, и то на нивоу Србије 44,2 одсто, централне Србије (без Београда) 37,2 одсто, Војводине 44,3 одсто и града Београда 54,4 одсто.
Пензије (старосне, породичне, инвалидске и остале) на нивоу Републике чине структуру расположивих средстава од 25,1 одсто, централне Србије (без Београда) 24,7одсто, Војводине 23,6 одсто и града Београда 27 одсто.
Потрошачки и инвестициони кредити на нивоу Србије чине 3,2 одсто, док остала примања (штедња, накнаде од осигурања и слично) износе 6 одсто.
Натурална потрошња на нивоу Републике износи 6,7 одсто, централне Србије (без Београда) 10,7 одсто, Војводине 4,8 одсто и Београда - 2,5 одсто.
Просечни месечни издаци за личну потрошњу по домаћинству на нивоу Србије износе 35.857 динара, централне Србије (без Београда) 32.794 динара, Војводине 35.137 динара и града Београда 43.419 динара.
Кад је реч о структури потрошње, на храну и безалкохолна пића у централној Србији (без Београда) учешће по домаћинству у укупним расходима износи 42 одсто, у Војводини 36,3 одсто и граду Београду 38,3 одсто.
Учешће домаћинстава у расходима за становање, воду, струју, гас и друга горива у Војводини износи 17,6 одсто, у централној Србији (без Београда) 18,1 одсто и у Београду 13,1 одсто.
За здравствене услуге у централној Србији (без Београда) домаћинства месечно издвајају 1.161 динар, док у граду Београду издвајају 2.041 динар.
Домаћинства за комуникације у просеку месечно издвајају у централној Србији (без града Београда) 975 динара, у Војводини 1.091 динар и у граду Београду 1.316 динара.
За остале издатке домаћинства на нивоу Србије месечно у просеку издвоје на транспорт 10,8 одсто прихода, одећу и обућу 6,1 одсто, намештај, опремање домаћинства и одржавање 4,5 одсто, и рекреацију и културу 4,8 одсто.