Мали је тим поводом истакао да је испуњен велики број циљева из аранжмана, као и да наша земља наставља са структурним и институционалним реформама.
Као што смо и навели у Изјави о програму, коју је Влада усвојила почетком јуна, спровођење програма се углавном одвија по плану и већина квантитативних програмских циљева за крај децембра и стандардних сталних циљева је испуњена, пренео је министар.
Према његовим речима, упркос изазовима које је донела пандемија, углавном смо извршили преузете обавезе када је реч о реализацији плана структурних реформи, што је потврдио и Одбор директора ММФ-а.
Он је прецизирао да су циљеви програма очување макроекономске стабилности, прилагођавање карактера монетарне и фискалне политике текућим економским кретањима, наставак спровођења плана структурних фискалних реформи ради очувања фискалне стабилности, јачање отпорности финансијског сектора, између осталог и даљим повећањем динаризације и развојем тржишта капитала.
Наш приоритет остаје очување макроекономске и финансијске стабилности, уз пружање подршке привредном расту. Наше јавне финансије су у потпуности стабилне и настављамо да остварујемо добре економске резултате, упркос светској економској кризи која погађа све економије, поручио је министар.
У првом кварталу ове године, како је подсетио, остварили смо привредни раст од 4,4 одсто БДП, док у другом кварталу очекујемо раст од четири одсто БДП.
Мали је подсетио и на то да су остали макроекономски показатељи добри, да је незапосленост у првом кварталу на нивоу од 10,6 одсто, а јавни дуг на 52,3 одсто, што је далеко испод нивоа од 60 одсто колико је дозвољено споразумом из Мастрихта.
У складу са буџетом за ову годину, циљ нам је да ограничимо фискални дефицит на три одсто БДП-а, а оно што је посебно важно јесте да у консултацијама са ММФ-ом припремамо нови сет фискалних правила, међу којима је ново фискално правило о дугу и дефициту како би се обезбедила дугорочна фискална одрживост, рекао је Мали.
Он је подсетио на то да је недавно имао састанак са шефицом Канцеларије ММФ-а у Србији Јулијом Устјуговом, са којом је, између осталог, разговарао о повећању плата, минималне зараде и пензија, као и о измени швајцарске формуле ради усклађивања раста пензија.
Према његовим речима, удео пензија у БДП-у је 9,2 одсто, што омогућава ванредну индексацију и модификацију швајцарске формуле, што не би угрозило одрживост јавних финансија.
Министар је указао на то да економска криза пред све светске економије поставља озбиљне изазове, а оно што је најважније јесте да је Србија на њих реаговала правовремено и да су предузете све потребне мере за очување привредне активности и животног стандарда грађана Србије.
Србија је у јуну прошле године склопила нови саветодавни аранжман са ММФ-ом под називом Инструмент за координацију политика (The Policy Coordination Instrument – PCI), a који ће трајати до краја 2023. године, односно 30 месеци.
Аранжман је у потпуности саветодавног карактера, што значи да не подразумева финансијску подршку, наводи се у саопштењу Министарства финансија.