Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да су наше јавне финансије у потпуности стабилне и да, као што је и обећано, следи двоцифрено повећање пензија, плата у јавном сектору и минималне зараде, како би се очувао животни стандард грађана.
П:
О:
Читај ми
Могуће увођење „швајцарске формуле плус“ ради бржег раста пензија
Београд,
16. јун 2022.
Мали је, гостујући на Телевизији “Хепи“, најавио да ће сутра имати састанак са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) о измени швајцарске формуле за усклађивање раста пензија, односно о увођењу „швајцарске формуле плус“, како би пензије могле да расту брже и боље прате раст зарада.
Министар је рекао да ће пензије бити усклађене у два наврата – у октобру или новембру и у јануару, те да ће бити увећане између 18 и 20 процената, уз напомену да смо, водећи одговорну економску политику, дошли до тога да је удео пензија у БДП-у 9,2 одсто, са жељом да се уведе ново фискално правило.
Уколико имате удео пензија испод 10 одсто БДП-а, да имате право на ванредно усаглашавање или ванредну индексацију пензија до 10 одсто. Ако су вам пензије између 10 и 10,5 одсто БДП-а, да их усклађујете са растом просечних зарада. Између 10,5 и 11 одсто, да то буде швајцарска формула и изнад 11, односно како не би удео пензија у БДП-у прешао 11 процената, да их усклађујемо са инфлацијом. Жеља нам је да раст пензија прати раст просечне плате, рекао је Мали.
Он је навео да се оваквим приступом остварује циљ да до краја 2026. године просечна пензија буде између 450 и 500 евра и да имамо 1.000 евра просечну плату у Србији.
Мали је подсетио на то да садашња швајцарска формула предвиђа усклађивање раста пензија 50 одсто са инфлацијом и 50 процената са растом просечне зараде, оценивши да је то сјајна формула, али у стабилним условима, не и када је инфлација увећана.
Министар је нагласио да је раст просечне зараде и даље бржи од инфлације и да је циљ да се заштити стандард пензионера., при чему је, говорећи о најављеном двоцифреном повећању минималне зараде, рекао да нас тек очекују разговори са послодавцима и синдикатима, а да коначна одлука, која се спроводи од 1. јануара, треба да буде донета до 15. септембра.
Поново говоримо о двоцифреном повећању, које је изнад нивоа инфлације. Нећемо сигурно ићи испод 13, 14 одсто. Истовремено, желимо да растеретимо послодавце, посебно када је реч о оптерећењу на зараде. Следеће године би требало да буде 60,2 одсто, а подсетићу на то да смо почели пре две, три године са 63 одсто, рекао је он.
Мали је, када је у питању повећање плата у јавном сектору, најавио да ће бити бар 10 или 11 одсто, уз подсећање на то да је просечна зарада у Србији била у марту 634 евра.
Са повећањем минималне зараде, као и повећањем плата у јавном сектору, до краја следеће године просечна плата ће бити најмање 710 евра. Дакле, идемо ка циљу да просечна зарада до краја 2026. године буде 1.000 евра.
Министар је истакао да се Србија одговорно носи са кризом, али да грађани треба да буду свесни да није лако и да нико не може до краја да предвиди дешавања, осврнувши се и на инфлацију, за коју каже да је претежно увезена.
Према његовим речима, курс је можда и најважнији фактор када је у питању одбрана од високе инфлације, при чему Народна банка Србије ради одличан посао чинећи курс стабилним, јер је то важан фактор за привреду.
Говорећи о актуелној кризи која је изазвана дешавањима у Украјини, Мали је напоменуо да је она, поред инфлације, произвела потресе на енергетском тржишту, као и проблеме у ланцима снабдевања.
Поново смо преузели терет кризе на себе. Замрзли смо цене основних животних намирница, односно брашна, шећера, меса, млека. Очекивали су се празни рафови, али председник Републике је још у новембру прошле године причао да треба попунити робне резерве, па смо купили све што је било потребно, подсетио је министар.
Он је додао да је у овом тренутку ниво јавног дуга 52,1 одсто, што је далеко од нивоа који прописује Мастрихт, те да постоји простор за даљу подршку, уколико буде неопходно.
Министар је напоменуо и да је држава поред замрзавања цена основних животних намирница успела да очува цене гаса и струје, додајући да ће упумпавање 500 милиона кубика нашег гаса у складиштима у Мађарској почети 1. јула, а да је циљ да се складиште Банатски двор напуни до 270 милиона кубика гаса у српском делу.
Мали је објаснио да је до јуче у складишту било око 202 милиона кубних метара гаса и подсетио на то да уговор са Гаспромом Србији обезбеђује око 60 одсто потреба.
На питање шта ће бити са ЕПС-ом, Мали је нагласио да држава никада није размишљала о продаји и да је циљ управо супротан – да се ЕПС ојача јер мора да буде покретач развоја целе економије.
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...