П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена у прошлој години већа за 31,2 одсто
Београд,
31. јануар 2007.
Републички завод за статистику Србије саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2006. године износила 19.600,2 милиона долара, што чини пораст од 31,2 одсто у односу на исти период 2005. године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за посматрани период износила је 15.565 милиона евра, што чини пораст од 29,2 одсто у поређењу са истим периодом претпрошле године.
Извезено је робе у вредности од 6.427,9 милиона долара, што чини повећање од 43,4 одсто кад се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено је робе за 13.172,3 милиона долара, што је више за 25,9 одсто у односу на исти период 2005.
Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 5.102,4 милиона, што чини повећање од 41,4 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године, док је увоз робе имао вредност од 10.462,6 милиона, што је више за 24 одсто у односу на исти претпрошлогодишњи период.
Дефицит за период јануар-децембар 2006. године износио је 6.744,4 милиона долара, што чини повећање од 12,8 одсто кад се упореди са истим периодом претпрошле године. Дефицит изражен у еврима био је 5.360,1 милион, што чини повећање од 11 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, била је 48,8 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду 2005. године, када је износила 42,8 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом била је је 48,8 одсто, а у истом претпрошлогодишњем периоду 42,8 одсто.
У резултате за 2005. годину није укључена размена са Црном Гором, због тога што је у то време била у заједници са Србијом, а та чињеница је условила да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за 2006. годину.
Повећање увоза у протеклој години последица је увоза енергената, који је у посматраном периоду износио 2.605 милиона долара, што чини 19,8 одсто укупног увоза, од чега само на нафту и нафтне деривате одлази 1.634 милиона долара, то јест 12,4 одсто укупног увоза.
Такође, на повећање увоза утицао је увоз руда бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, као и раст тражње (јавне и личне потрошње), због раста кредита, који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и податак да је увоз друмских возила у периоду јануар-децембар износио 953 милиона долара, што је 7,2 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Истовремено, на повећање извоза утицали су суфицит у размени хране, суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе, као и повољан однос цена постигнутих у извозу у односу на цене из увоза.
Од јануара до децембра 2006. године у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију са 67,1 одсто (4.311,6 милиона долара), роба за широку потрошњу са 27,1 одсто (1.743,7 милиона долара) и опрема са 5,8 одсто (372,5 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 62,9 одсто (8.282,1 милион долара), роба за широку потрошњу са 21,5 одсто (2.835,4 милиона долара) и опрема са 15,6 одсто (2.054,7 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (926 милиона долара), Босна и Херцеговина (749 милиона долара) и Немачка (637 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (2.142,5 милиона долара), Немачка (1.251,1 милион долара) и Италија (1.099,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом и представља више од половине укупне размене. Са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 406 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом.
Са Италијом је спољнотрговинска размена уравнотеженија него у 2005. години, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (872 милиона долара), обојени метали (611 милиона долара), поврће и воће (326 милиона долара), одећа (318 милиона долара) и житарице и производи од житарица (292 милиона долара), а извоз ових пет одсека чинио је 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.634 милиона долара), друмска возила (953 милиона долара), природни и индустријски гас (668 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (594 милиона долара) и гвожђе и челик (536 милиона долара), а њихов увоз чинио је 33,3 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 6.427,9 милиона долара, што чини повећање од 43,4 одсто кад се упореди са истим периодом 2005. године, а увезено је робе за 13.172,3 милиона долара, што је више за 25,9 одсто у односу на исти период 2005.
Извоз робе, изражено у еврима, имао је вредност од 5.102,4 милиона, што чини повећање од 41,4 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године, док је увоз робе имао вредност од 10.462,6 милиона, што је више за 24 одсто у односу на исти претпрошлогодишњи период.
Дефицит за период јануар-децембар 2006. године износио је 6.744,4 милиона долара, што чини повећање од 12,8 одсто кад се упореди са истим периодом претпрошле године. Дефицит изражен у еврима био је 5.360,1 милион, што чини повећање од 11 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, била је 48,8 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду 2005. године, када је износила 42,8 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом била је је 48,8 одсто, а у истом претпрошлогодишњем периоду 42,8 одсто.
У резултате за 2005. годину није укључена размена са Црном Гором, због тога што је у то време била у заједници са Србијом, а та чињеница је условила да су индекси на извозној страни знатно већи него што би били да је Црна Гора укључена у резултате за 2006. годину.
Повећање увоза у протеклој години последица је увоза енергената, који је у посматраном периоду износио 2.605 милиона долара, што чини 19,8 одсто укупног увоза, од чега само на нафту и нафтне деривате одлази 1.634 милиона долара, то јест 12,4 одсто укупног увоза.
Такође, на повећање увоза утицао је увоз руда бакра и гвожђа које се користе за производњу основних и других метала, као и раст тражње (јавне и личне потрошње), због раста кредита, који су много доступнији у односу на претходне године, што потврђује и податак да је увоз друмских возила у периоду јануар-децембар износио 953 милиона долара, што је 7,2 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Истовремено, на повећање извоза утицали су суфицит у размени хране, суфицит у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе, као и повољан однос цена постигнутих у извозу у односу на цене из увоза.
Од јануара до децембра 2006. године у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију са 67,1 одсто (4.311,6 милиона долара), роба за широку потрошњу са 27,1 одсто (1.743,7 милиона долара) и опрема са 5,8 одсто (372,5 милиона долара). У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 62,9 одсто (8.282,1 милион долара), роба за широку потрошњу са 21,5 одсто (2.835,4 милиона долара) и опрема са 15,6 одсто (2.054,7 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Италија (926 милиона долара), Босна и Херцеговина (749 милиона долара) и Немачка (637 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (2.142,5 милиона долара), Немачка (1.251,1 милион долара) и Италија (1.099,6 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом и представља више од половине укупне размене. Са Босном и Херцеговином је остварен спољнотрговински суфицит од 406 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом.
Са Италијом је спољнотрговинска размена уравнотеженија него у 2005. години, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (872 милиона долара), обојени метали (611 милиона долара), поврће и воће (326 милиона долара), одећа (318 милиона долара) и житарице и производи од житарица (292 милиона долара), а извоз ових пет одсека чинио је 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.634 милиона долара), друмска возила (953 милиона долара), природни и индустријски гас (668 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (594 милиона долара) и гвожђе и челик (536 милиона долара), а њихов увоз чинио је 33,3 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара