Министарство културе и информисања Владе Републике Србије саопштило је, поводом навода у медијима у којима се преноси резиме извештаја Државне ревизорске институције о ревизији сврсисходности пословања заштите непокретних културних добара од 2021. године, да је реч о старом извештају који није обухватио мере и активности које је Министарство у међувремену предузело и спровело.
П:
О:
Читај ми
Култура један од главних сегмената развоја Србије
Београд,
1. јун 2022.
Министарство наглашава да је почетком априла ове године доставило одговор Државној ревизорској институцији о преузетим мерама по свим тачкама извештаја, а Државна ревизорска институција је на основу тога 14. априла 2022. године урадила нови, Послеревизиони извештај, у којем је оценила његову веродостојност и предузете мере исправљања као задовољавајуће.
Министарство културе и информисања је потпуно посвећено томе да се култура у Србији дугорочно, стратешки и програмски оснажи и позиционира као једна од главних сегмената развоја Републике Србије.
У том циљу, Министарство културе и информисања је покренуло иницијативу доношења Стратегије развоја културе Републике Србије за период од 2024. до 2029. године, а рок за доношење националне стратегије културе је годину дана.
Поводом оцене да Национални савет за културу не функционише скоро пет година, Министарство указује на то да је препознало тај проблем и да је још прошле године у скупштинску процедуру упутило Предлог о именовању 11 чланова Националног савета за културу.
Скупштина Србије је овај предлог усвојила на седници од 26. новембра 2021. године, чиме је отклоњен вишегодишњи застој у раду.
Национални савет за културу усвојио је програм рада, састаје се једном месечно и разматра питања стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе, а биће укључен и у израду стратегије развоја културе Републике Србије.
Министарство овом приликом напомиње да је активностима Министарства отклоњена застарелост општег законског прописа заснована на Закону о културном добрима из 1994. године, којим је била уређена област заштите културног наслеђа.
Министарство културе и информисања радило је на промени и осавремењивању правног уређења заштите културних добара.
Након израде Нацрта и спроведене јавне расправе, 23. децембра 2021. године Народна скупштина је донела нови и савремен кровни закон - Закон о културним наслеђу, који уређује целокупну област заштите културног наслеђа.
Истовремено, Министарство напомиње да одређене одредбе новог Закона о културном наслеђу уређују и област заштите непокретних културних добара и дају одговор на кључне препоруке које је Државна ревизорска институција у Нацрту извештаја о ревизији сврсисходности пословања Заштитe непокретних културних добара дала Министарству културе информисања.
Закон о културном наслеђу, између осталог, предвиђа формирање и вођење јединствене евиденције непокретности под претходном заштитом, упис у регистар и вођење регистра културних добара, нематеријалног културног наслеђа и евиденција добара која уживају претходну заштиту.
Законом је прописано да се документација о културном наслеђу води у електронском облику и јединственим информационим системима.
Законом о културном наслеђу предвиђени су посебни критеријуми и мере за културно наслеђе у опасности, без обзира на врсту, као и да ли је утврђено за културно добро, уколико је изложено ризику уништења, нестајања, озбиљном нарушавању интегритета или оштећења и има приоритет у спровођењу мера заштите.
Како би се додатно заштитило споменичко наслеђе, важна новина коју доноси овај закон јесте продужење претходне заштите ако за то постоје оправдани разлози и након истека периода од две године за покретна добра, односно три године за непокретна добра, за још две, односно три године.
Такође, уколико је започета процедура за утврђивање културног добра и образложени предлог је упућен Министарству, до окончања тог процеса, траје и претходна заштита.
Министарство напомиње да ће у циљу заокруживања законске регулативе заштите културног наслеђа до краја 2022. године бити израђен и нацрт закона којим ће се детаљно уредити област заштите непокретног културног наслеђа, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 7. октобар 2024.Историјски музеј Србије у новом објекту почетком 2027. године
-
Аранђеловац, 7. октобар 2024.Конзервација археолошког локалитета Дворине следеће године
-
Београд, 7. октобар 2024.Рогановић упутио честитку београдском надбискупу Ладиславу...
-
Хртковци, 5. октобар 2024.Пуно уважавање националних и верских опредељења у Србији
-
Београд/Париз, 4. октобар 2024.Селаковић присуствовао инаугуралној церемонији отварања 19....
-
Београд, 3. октобар 2024.Рогановић честитао Рош ашану припадницима јеврејске заједнице
-
Београд/Скопље, 1. октобар 2024.Културна баштина на Космету међу најугроженијим културним...
-
Београд/Бањалука, 26. септембар 2024.„Дани Србије у Републици Српскојˮ доприносе јединству српског...
-
Београд/Бањалука, 25. септембар 2024.Круна краља Петра I Карађорђевића први пут изложена изван Србије
-
Београд, 24. септембар 2024.Отворена изложба „Владимир Р. Петковић: Утемељитељ струке и...