Министар финансија Синиша Мали истакао je да ће ова мера помоћи домаћим предузећима чије је пословање усмерено на тржишта Русије, Украјине и Белорусије.
Мали је објаснио да је реч о подршци за око 1.400 предузећа, која ће имати могућност да користе другу гарантну шему за рефинансирање обавеза из прве гарантне шеме.
Према његовим речима, ратна дешавања у Украјини су довела до промена околности које се нису могле предвидети избијањем пандемије коронавируса.
Он је објаснио да то паралелно негативно утиче на привредну активност, нарочито субјеката чија је пословна активност директно или индиректно везана за извоз и увоз робe и услуга и који имају развијену и претежну привредну сарадњу са привредним субјектима из Украјине, Руске Федерације и Белорусије.
Зато смо одлучили да им помогнемо, а за реализацију овог закључка није потребно обезбедити финансијска средства у буџету Србије. Дакле, банкама је омогућено закључење анекса уговора којим ће корисници кредита моћи да рефинансирају обавезе из прве гарантне шеме, а све у циљу побољшања отплатних капацитета тих субјеката, навео је министар.
Он је указао на то да је држава до сада укупно издвојила приближно 8,8 милијарди евра за помоћ привреди и грађанима, а једна од мера је била доношење Уредбе о утврђивању гарантне шеме.
Банкама је омогућено да пласирају износ до две милијарде евра кроз реализацију кредита. С обзиром на то да нису сва средства искоришћена, рок за закључивање уговора о кредиту је продужен, а држава је препознала и потребу за одобравањем додатних 500 милиона евра помоћи, у циљу одржавања ликвидности, рекао је министар.
Тиме је укупан износ средстава пласираних путем прве гарантне шеме достигао 2,5 милијарди евра. Истовремено, рок за пуштање кредита у течај је продужен до 31. јула 2022. године, објаснио је Мали, наводећи да су банке до 31. марта 2022. године пласирале клијентима приближно 2,3 милијарде евра, кроз 39.248 уговорених кредита.
Држава је препознала потребу да додатно помогне најугроженијим привредним субјектима који имају пад пословних прихода већи од 20 одсто у 2020. години, у односу на исти период у 2019. години, те је у априлу прошле године донет Закон о утврђивању друге гарантне шеме као мере додатне подршке привреди услед продуженог негативног утицаја пандемије, чиме је одобрено додатних 500 милиона евра помоћи.
Осим тога, како је истакао, у децембру 2021. године измењен је Закон о другој гарантној шеми, чиме је предвиђен изузетак да кориснику кредита који спада у предузетнике, микро, мала и средња предузећа која послују у секторима путничког транспорта, угоститељства, туристичких агенција и хотелијерства у градовима, може бити одобрен кредит обезбеђен гаранцијом, уз испуњење прописаних услова.
Усвајањем Закона о утврђивању друге гарантне шеме поставило се питање рефинансирања обавеза корисника кредита пословних банака другом гарантном шемом, због чега је размотрена опција да се дозволи рефинансирање, навео је министар.