П:
О:
Читај ми
Доследан став Москве о Косову и Метохији
Београд,
16. јануар 2007.
Саветник председника Владе Републике Србије Слободан Самарџић оценио је данас да став председника Русије Владимира Путина, да решење за Косово и Метохију мора бити прихватљиво за Београд, представља последњи, најјачи акт који је развејао све нејасноће.
Слободан Самарџић
Аутор:
Танјуг (архива)
Самараџић је у интервјуу за агенцију Танјуг указао на то да је реч о доследном ставу Москве у вези с питањем Космета, ставу који је јасан већ неколико година.
Реч је о томе да решење статуса Косова мора бити у оквирима међународног права, да га мора донети Савет безбедности УН, и то по уобичајеном поступку, као и о томе да је јасно да постоје земље које ће штитити уставни поредак и принципе међународног права у случају да неке друге земље покажу вољу да то право прекрше неком врстом прихватања независности Космета, објаснио је Самарџић.
Он је напоменуо да је такав став званичне Москве већ познат, али да је изузетно важно што је изречен у разговору са председником Владе Србије Војиславом Коштуницом управо у овом тренутку.
У том контексту Самарџић је навео да се стиче утисак како у западним круговима долази до "усијања" када је реч о најављеном предлогу специјалног изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија, при чему се, наравно, шпекулише о његовом садржају.
Ахтисари ће изнети свој предлог, али њему је сасвим јасно, као и људима у међународној заједници који га подржавају, да тај предлог не сме да иде ван оквира државног права, прецизирао је саветник председника Владе и координатор преговарачког тима Београда.
Према његовим речима, и у Србији се, у оквиру предизборне кампање, испитује терен и врши притисак за прихватање наводне реалности да Косово мора бити независно.
Најновија Путинова изјава је и коначан доказ да нема ништа од тих калкулација и да ће и Ахтисаријев папир и поступак, као и одлучивање у Савету безбедности, бити у складу са уобичајеним стандардима и нормама међународног права, истакао је Самарџић.
Такође, он је оценио да све зависи од консензуса у Србији и од политичке воље да се Космет задржи, уз напомену да је српско јавно мнење врло подложно пропаганди из иностранства.
Цела стратегија те пропаганде састоји се у томе да грађани Србије прихвате независност Косова као неминовност или као реалност, нагласио је Самарџић и додао да се у стварању такве атмосфера користе одређена обећања, притисци и имплицитне претње да ће бити консеквенци.
Самарџић је навео да су сви ови пропагандни притисци усмерени на то да Србија буде натерана да сама реши тај посао, то јест да прихвати независност своје јужне покрајине и тако сама себи стави омчу око врата.
Шпекулације западних медија о будућем статусу Косова су, према његовим речима, израз панике у одређеним круговима на Западу.
Он је рекао да је то пропаганда или пропагандни рат између различитих фактора који ће у оквиру Савета безбедности одлучивати о статусу Космета.
Ипак, може се рећи да су то само последњи трзаји оне струје у међународној заједници која је мислила да је бомбардовањем Србије 1999. године завршила посао са Косовом, тачније да му је обезбедила независност, рекао је Самарџић.
Истовремено, он је подсетио на то да, на другој страни, у међународној заједници постоји и схватање да је ситуација на Косову и Метохији и око Косова и Метохије потпуно другачија него пре пет или шест година, или, чак, пре годину или две.
Примећује се да Србија постаје све значајнији фактор у региону, да је веома скупо реметити такву стабилност која је, како је рекао, успостављена, и да је веома ризично једној земљи откинути део територије на крајње нелегалан и нелегитиман начин.
Самарџић је напоменуо да је таквих приступа све више и да зато наши политички актери, па и јавно мнење, морају пре свега да гледају на ту страну, а не на страну притиска и пропаганде.
Он је објаснио да у ту пропаганду спадају и тезе како је Русија често претила ветом, али га није користила, иако је реч о две различите Русије и о томе да ова Русија која сад помиње вето има инструменте који тој претњи ветом дају тежину.
Пре свега, сада су прилике другачије. Русија је постала економски значајна и релевантна у међународним односима, где постоје велики проблеми и где је помоћ Русије неопходна и апслутно потребна, па и кад је реч о проблемима Ирана, Северне Кореје, Ирака, Авганистана и Блиског истока, оценио је саветник председника Владе Србије.
У таквој ситуацији Русија има јаке разлоге да штити принципе међународног права, где је свако питање подложно договорима и споразумима. Применивши то на Косово, јасно је да Русија држи страну Србији, али не из разлога неких историјских веза, већ због равнотеже и потребе да се брани међународни поредак и да се чува стабилност не само у светским већ и у регионалним оквирима, закључио је Самарџић.
Реч је о томе да решење статуса Косова мора бити у оквирима међународног права, да га мора донети Савет безбедности УН, и то по уобичајеном поступку, као и о томе да је јасно да постоје земље које ће штитити уставни поредак и принципе међународног права у случају да неке друге земље покажу вољу да то право прекрше неком врстом прихватања независности Космета, објаснио је Самарџић.
Он је напоменуо да је такав став званичне Москве већ познат, али да је изузетно важно што је изречен у разговору са председником Владе Србије Војиславом Коштуницом управо у овом тренутку.
У том контексту Самарџић је навео да се стиче утисак како у западним круговима долази до "усијања" када је реч о најављеном предлогу специјалног изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија, при чему се, наравно, шпекулише о његовом садржају.
Ахтисари ће изнети свој предлог, али њему је сасвим јасно, као и људима у међународној заједници који га подржавају, да тај предлог не сме да иде ван оквира државног права, прецизирао је саветник председника Владе и координатор преговарачког тима Београда.
Према његовим речима, и у Србији се, у оквиру предизборне кампање, испитује терен и врши притисак за прихватање наводне реалности да Косово мора бити независно.
Најновија Путинова изјава је и коначан доказ да нема ништа од тих калкулација и да ће и Ахтисаријев папир и поступак, као и одлучивање у Савету безбедности, бити у складу са уобичајеним стандардима и нормама међународног права, истакао је Самарџић.
Такође, он је оценио да све зависи од консензуса у Србији и од политичке воље да се Космет задржи, уз напомену да је српско јавно мнење врло подложно пропаганди из иностранства.
Цела стратегија те пропаганде састоји се у томе да грађани Србије прихвате независност Косова као неминовност или као реалност, нагласио је Самарџић и додао да се у стварању такве атмосфера користе одређена обећања, притисци и имплицитне претње да ће бити консеквенци.
Самарџић је навео да су сви ови пропагандни притисци усмерени на то да Србија буде натерана да сама реши тај посао, то јест да прихвати независност своје јужне покрајине и тако сама себи стави омчу око врата.
Шпекулације западних медија о будућем статусу Косова су, према његовим речима, израз панике у одређеним круговима на Западу.
Он је рекао да је то пропаганда или пропагандни рат између различитих фактора који ће у оквиру Савета безбедности одлучивати о статусу Космета.
Ипак, може се рећи да су то само последњи трзаји оне струје у међународној заједници која је мислила да је бомбардовањем Србије 1999. године завршила посао са Косовом, тачније да му је обезбедила независност, рекао је Самарџић.
Истовремено, он је подсетио на то да, на другој страни, у међународној заједници постоји и схватање да је ситуација на Косову и Метохији и око Косова и Метохије потпуно другачија него пре пет или шест година, или, чак, пре годину или две.
Примећује се да Србија постаје све значајнији фактор у региону, да је веома скупо реметити такву стабилност која је, како је рекао, успостављена, и да је веома ризично једној земљи откинути део територије на крајње нелегалан и нелегитиман начин.
Самарџић је напоменуо да је таквих приступа све више и да зато наши политички актери, па и јавно мнење, морају пре свега да гледају на ту страну, а не на страну притиска и пропаганде.
Он је објаснио да у ту пропаганду спадају и тезе како је Русија често претила ветом, али га није користила, иако је реч о две различите Русије и о томе да ова Русија која сад помиње вето има инструменте који тој претњи ветом дају тежину.
Пре свега, сада су прилике другачије. Русија је постала економски значајна и релевантна у међународним односима, где постоје велики проблеми и где је помоћ Русије неопходна и апслутно потребна, па и кад је реч о проблемима Ирана, Северне Кореје, Ирака, Авганистана и Блиског истока, оценио је саветник председника Владе Србије.
У таквој ситуацији Русија има јаке разлоге да штити принципе међународног права, где је свако питање подложно договорима и споразумима. Применивши то на Косово, јасно је да Русија држи страну Србији, али не из разлога неких историјских веза, већ због равнотеже и потребе да се брани међународни поредак и да се чува стабилност не само у светским већ и у регионалним оквирима, закључио је Самарџић.
-
Београд, 3. мај 2024.Петковићу забрањен улазак на Косово и Метохију
-
Београд, 2. мај 2024.Неопходно хитно формирање ЗСО
-
Београд, 30. април 2024.Kроз дијалог наћи решење за забрану динарског платног промета на...
-
Београд, 29. април 2024.Наставак систематског насиља над српским народом на Космету
-
Београд, 25. април 2024.Забележен још један етнички мотивисани инцидент на Космету
-
Београд, 23. април 2024.Међународна заједница да заштити елементарна људска права Срба...
-
Београд/Њујорк, 22. април 2024.Континуирано правно и физичко насиље Приштине над Србима на...
-
Београд, 22. април 2024.Срби бојкотовали референдум о смени градоначелника на северу...
-
Београд, 19. април 2024.Ескалаторни потези Куртија воде Србе ка хуманитарној катастрофи
-
Београд/Брисел, 18. април 2024.Приштина и даље не жели компромисно решење за проблем динара на...