Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали поручио је данас да сива економија успорава привредни раст и уништава конкурентност, али и утиче на то да они који раде легално губе послове, клијенте и новац, због чега је борба са њом веома важна.
П:
О:
Читај ми
Спроведено више од 70 одсто мера за сузбијање сиве економије
Београд,
8. фебруар 2022.
Мали је, отварајући скуп на којем је Координационо тело за сузбијање сиве економије представило Програм за сузбијање сиве економије од 2022. до 2025. године, уз осврт на досадашње резултате у борби за фер конкуренцију и повољан пословни амбијент, истакао да сива економија не само да утиче на мању наплату јавних прихода и успоравање привредног раста, него је и опасност за конкуренцију.
Министар је, подсетивши на то да је Влада Србије 2015. године направила први програм са конкретним планом, истакао да са задовољством може да констатује да је реализовано 71 одсто тог плана, што га чини најуспешније спроведеним републичким планским документом у 2020. години.
Тај програм је дефинисао систем еФискализације, који ће бити уведен до краја маја, потпуно нов систем еФактура, што ће бити уведено до краја године, а то ће умногоме допринети смањењу сиве економије и већој легалности токова плаћања између правних лица и у малопродаји, рекао је он.
Мали је најавио нови закон о јавним набавкама и портал Јавних набавки, што је такође било у програму из 2015. године, даље смањење оптерећења на зараде, која су са 63 одсто смањена на 61 одсто, при чему је од прошлог месеца повећан неопорезиви део зараде са 18.300 динара на 19.300 динара.
Такође, како је додао, укинули смо 0,5 одсто доприноса за ПИО фонд на терет послодавца, дакле знатно смо смањили оптерећење зарада како бисмо подстакли запошљавање и на тај начин утицали на смањење сиве економије, рекао је Мали.
Министар је најавио и да ће једна од мера програма бити значајна реформа Пореске управе, додавши да је сада највећи део посла те управе дигитализован и аутоматизован.
На прави начин смо дефинисали пут којим треба да идемо, јер борба против сиве економије не може да се заврши једним потезом – то је континуирана активност, навео је он, уз напомену да ће Програм за сузбијање сиве економије бити на јавној расправи до 28. фебруара.
Већ у овом тренутку знамо да ће он садржати део који се односи на завршетак еФискализације и увођења еФактура, даље растерећење зарада, јер је наш стратешки циљ да из године у годину растерећујемо зараде како бисмо подстакли смањење сиве економије, напоменуо је министар.
Он је најавио и повезивање Пореске управе са Управом царина и инспекцијама, како би били још ефикаснији, при чему ће се радити на решавању опорезивања флексибилних облика запошљавања и примени у што већој мери безготовинског плаћања и да се коначно реши проблем парафискалних намета, како би био створен транспарентнији амбијент за пословање привреде.
Мали је оценио да ћемо уз повећање броја инспектора имати мање запослених на црно, поткрепивши то подацима да је 2012. године стопа незапослености била 25,9 одсто, а да је данас приближно 10 одсто.
Министарка за државну управу и локалну самоуправу Марија Обрадовић оценила је у свом излагању да је министарство на чијем је челу спровело значајне мере из Плана сузбијања сиве економије у вези са координацијом рада инспекцијских служби и реформом инспекцијског система, који подразумева дигитализацију и стални дијалог са привредом, судовима и другим заинтересованим странама.
Наше инспекције су се нашле пред изузетним изазовом током пандемије и успеле су да обезбеде примену противпандемијских мера и очувају јавно здравље, уз максимални могући степен привредних активности, нагласила је Обрадовић.
Она је навела податак да је обављено 1,5 милиона пре свега превентивних надзора, при чему је остварена непосредна комуникација с привредом, која је добијала упутства за противпандемијске мере.
Министарка је истакла да је то веома важно јер су инспекције у првој фази пандемије успеле да потпуно спрече трговину на црно медицинском опремом и храном.
Обрадовић је рекла да се наставља с процесом дигитализације инспекцијског надзора и успостављањем потпуно аутоматизовог система рада, јачања инспекција и развијања алата за сталан дијалог с привредом и сарадњу са судовима ради унапређења ефикасности рада инспектора.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић изнела је податак да је 212 инспектора за рад у прошлој години обавило приближно 64.000 инспекцијских надзора рада на црно, односно 1.500 надзора више него 2020. године.
Кисић Тепавчевић је прецизирала да је у 2021. години било 5.261 утужење, што је 12 одсто мање него 2020. године и чак 60 одсто мање него 2019. године, додавши да то говори о значајном повећању рада инспекције и смањењу рада на црно.
Министарка је предочила да је у последње четири године од 47.176 радника на црно, три четвртине њих или више од 30.000 засновало радни донос на неодређено време.
Министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић оценила је да је постигнут напредак у сузбијању сиве економије у великом броју области, али да предстоји још доста посла на овом пољу.
Она је нагласила да је то министарство активно радило на реализацији свих активности националног програма за сузбијање сиве економије, подсетивши на то да је у претходном периоду успостављен систем еИнспектор.
Матић је рекла да је од великог значаја и увођење новог института признања прекршаја и додала да је у 2021. години запослено за стално 46 инспектора, а да је у току конкурс за још 21 инспектора у том министарству.
Према њеним речима, тржишна и туристичка инспекција су окосница рада тог министарства, које инспекторима и њиховом оснаживању пружа велику подршку.
Министарка је најавила да ће се и у наредном периоду у борби против сиве економије радити на усклађивању прописа, посебно код фиксне мандатне казне при признавању прекршаја, што је наишло на добар пријем трговаца и грађана.
У наредном циклусу борбе против сиве економије до 2025. године, како је навела, биће настављено са унапређењем капацитета и спровођењем активности дефинисаних Програмом.
Матић је посебно истакла важност сарадње између министарстава, као и инпуте који долазе из привреде и њених асоцијација, додавши да ће на борбу против сиве економије значајно утицати већи степен дигитализације и механизми информационог друштва.
Министарка привреде Анђелка Атанасковић нагласила је да се министарство на чијем је челу континуирано бори против сиве економије и да постоји стална анализа примене закона у надлежности овог органа.
Атанасковић је, говорећи о резултатима, издвојила дефинисање института принудне ликвидације у Закону о привредним друштвима, што је учињено у сарадњи са Привредном комором Србије.
Она је рекла да се активности Министарства огледају у подршци раним фазама развоја пословања код почетника, жена и младих, као и кроз едукације и информације на електронским порталима и бесплатним обукама.
Нефинансијску подршку постојећим микро, малим и средњим предузећима кроз бесплатне услуге пружамо у 17 акредитованих развојних агенција, истакла је министарка.
Атанасковић је, као значајну подршку, навела и израду водича на тему како се води посао, додавши да функционише и портал preduzetnistvo.gov.rs на коме су доступни сви програми подршке у Србији.
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана