Вршилац дужности помоћника министра финансија у Влади Републике Србије Огњен Поповић рекао је данас да је Србија посвећена решавању вишедеценијског проблема са проблематичним потраживањима (НПЛ) до краја следеће године.
П:
О:
Читај ми
Припрема трећег портфолија проблематичних потраживања
Београд,
19. новембар 2021.
Поповић је, у уводном обраћању на отварању НПЛ Форума за Југоисточну Европу, који је одржан у хотелу „Хајат” у Београду, најавио да је у процесу припреме нови, преостали портфолио потраживања, номиналне вредности минимум пола милијарде евра.
Када је реч о конкретним корацима, очекујемо да ћемо овај портфолио објавити званично у првом кварталу наредне године. То није једина активност. Продаја тог преосталог портфолија део је шире стратегије коју смо разрадили са Агенцијом за осигурање депозита и нашим саветницима, што предвиђа потпуно решавање овог вишедеценијског проблема до краја следеће године, навео је он.
Вршилац дужности помоћника министра финансија истакао је да је бруто показатељ НПЛ данас испод преткризног нивоа и да је у септембру износио 3,55 одсто (становништво 3,9, а привреда 2,9 одсто).
Према његовим речима, НПЛ је крајем марта 2020. године износио четири одсто, привреда 3,1 одсто, а становништво 4,1 одсто. Пре примене стратегије овај показатељ је износио 22,25 процената, а за шест година дошло је до импресивног смањења од 18,73 процента.
Поповић је напоменуо да упркос изазовима које је донела пандемија коронавируса, Влада, државне институције, банке и индустрија у целости нису стали и у најизазовнијем периоду постигнути су одлични резултати.
Он је рекао да су спроведена три пакета економских мера подршке привреди и грађанима, који су укупно вредни око осам милијарди евра, односно око 17 одсто БДП-а, чиме је у тешким временима, дата значајна помоћ грађанима и привреди.
Тиме смо спречили кризу, очували нашу привреду и наше компаније, навео је Поповић и објаснио да су две гарантне шеме намењене искључиво приватном сектору, у оквиру мера подршке привреди, спречиле повећање ликвидности привредних субјеката.
Држава је први пут у историји, са Народном банком Србије и комерцијалним банкама, имплементирала портфолио гаранција намењен искључиво приватном сектору. То је спречило кризу ликвидности, која је могла да доведе до кризе солвентности, нагласио је Поповић.
Према његовим речима, када погледамо нашу привреду данас, њена структура остала је прилично слична преткризном периоду, а ако погледамо индикаторе НПЛ-ова на тржишту нема неке велике промене, чак имамо и боље резултате.
Вршилац дужности помоћника министра финансија навео је да је, према информацијама од 31. октобра ове године, свих 2,5 милијарди евра из прве гарантне шеме расподељено банкама, од чега је исплаћено 2,2 милијарди евра.
На овај начин спречили смо раст проблематичних потраживања, одржали макроекономску стабилност и успоставили мост поверења између државе, привреде и грађана. Данас и грађани и привреда могу да се ослоне на то да ће држава да реагује на сваку кризу, уколико се за то укаже потреба, објаснио је он.
Поповић је указао на то да све то не би било могуће да Влада Србије 2015. године није започела процес одлучног решавања проблематичних потраживања, који и даље траје и представља један од стубова финансијске стабилности.
Такође, он је навео да је потпуно промењен регулаторни оквир, унапређене су и ојачане институције, пре свега Агенција за осигурање депозита и Агенција за лиценцирање стечајних управника, а кроз сет конкретних мера бруто НПЛ је почео да се смањује.
Поповић је подсетио на то да су након истека стратегије 2018. године, настављене активности, а највећи успех била је продаја портфеља потраживања Републике Србије.
Посебно смо поносни на то да је, након успешно продатог портфеља из 2019. године за 242 милиона евра, велики портфолио номиналне вредности 1,8 милијарди евра, који је објављен тачно пред кризу у септембру 2019. године, успешно спроведен и реализован у јеку пандемије, рекао је он.
Ове године затворили смо ту трансакцију, чиме смо остварили сјајан резултат – бруто ниво НПЛ-ова нижи је него у преткризном периоду, нагласио је Поповић.
Он је закључио да су све мере која је држава предузела добро дефинисане, да су дале резултате и да је индустрија дала велики допринос јер ни у једном тренутку није стала и константно даје велику подршку у решавању проблематичних потраживања.
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана