Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали, представници Немачке развојне сарадње (ГИЗ), НАЛЕД-а, и компанија Виза и Мастеркард потписали су данас у Министарству финансија Споразум о сарадњи, којим је званично лансирана Национална иницијатива за безготовинско плаћање.
П:
О:
Читај ми
Покренута Национална иницијатива за безготовинско плаћање
Београд,
17. новембар 2021.
Ова иницијатива је пројекат подршке малим трговцима и институцијама да модернизују своје пословање и омогуће грађанима бољи и сигурнији начин плаћања – картицом или мобилним телефоном у радњама, угоститељским објектима и на шалтерима широм Србије.
Између осталог, предвиђена је подршка изради и спровођењу новог националног програма за сузбијање сиве економије, јачање свести грађана и привреде о могућностима безготовинског плаћања и предностима у односу на готовину, размена искустава са другим земљама.
Окосница пројекта је развој прихватне инфраструктуре у малим и средњим предузећима и на шалтерима институција. Кроз посебан програм субвенција, планирано је увођење до 25.000 ПОС терминала на продајним местима на којима до сада није било могуће платити картицом, уз снижене трговачке накнаде у трајању од годину дана.
Мали је нагласио да је, осим еФискализације и еФактура, и безготовинско плаћање веома важно за развој транспарентне економије и фер конкуренције, додавши да се на овај начин додатно промовише борба против сиве економије, при чему је предвиђена набавка 25.000 уређаја, које ће НАЛЕД и ГИЗ субвенционисати за мале предузетнике.
Он је додао да су Министарство финансија и Влада Србије отворени за сарадњу и сличне иницијативе, као и за помоћ уколико буде потребе да се број уређаја повећа, подсетивши на то да Министарство тренутно спроводи две велике иницијативе – уводе се нови систем фискализације и еФактуре.
Почели смо да уводимо нови систем 1. новембра и позивам све предузетнике који су обвезници новог Закона о фискализацији да набаве нове фискалне уређаје. У овом тренутку је око 40.000 предузећа већ пријављено за субвенције. Очекујем да ће до краја априла следеће године, када је и крајњи рок за увођење фискализације, сви обвезници бити у потпуности спремни за ту велику промену, навео је Мали.
Он се осврнуо и на увођење система еФактура, за шта је рекао да је резултат ослушкивања привреде и њених потреба, уз напомену да се електронске фактуре уводе у две фазе.
Наиме, до краја године, сва јавна предузећа и корисници јавних средстава треба да пређу на тај систем, а до краја 2022. године приватни сектор који је у систему ПДВ-а. Реч је о још једној иницијативи која треба да допринесе транспарентнијем, атрактивнијем, конкурентнијем пословном окружењу у нашој земљи, закључио је министар.
Национална иницијатива за безготовинско плаћање је вишегодишњи пројекат који су покренули ГИЗ, Мастеркард и Виза, у сарадњи са НАЛЕД-ом и Министарством финансија, под окриљем девелоп програма немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој.
Директорка ГИЗ Србија Даниела Функе навела је да девелоп програм повезује јавни и приватни сектор у реализацији пројеката од значаја за целокупну заједницу, попут ове иницијативе која доприноси борби против сиве економије и већој финансијској инклузији у Србији.
Функе је напоменула да ће се у њеном спровођењу ГИЗ водити принципом „Да нико не буде изостављен“ како бисмо обезбедили позитиван ефекат развоја безготовинских плаћања на осетљиве друштвене групе.
Такође, иницијатива је отворена за све заинтересоване организације и компаније из банкарског, ICТ и других сектора, које желе да допринесу изградњи безготовинског друштва и остварењу циљева Агенде 2030, рекла је она.
Национална иницијатива инспирисана је сличним програмом у Пољској, где је за више од три године уведено 430.000 нових ПОС терминала, односно готово 40 одсто од постојећих 1,1 милион.
Терминале је добило 303.000 трговаца тако да је број оних који прихватају безготовинско плаћање сада повећан на више од 490.000.
Директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић изјавила је да се овим пројектом подржава развој свих видова безготовинских плаћања у Србији било да је реч о картицама, инстант плаћањима скенирањем QР кода, онлајн и мобилном банкарству и плаћањима „нове генерације“.
Циљ нам је, како је подвукла, да малим трговцима спустимо трошкове, а грађанима обезбедимо могућност избора како ће куповати или плаћати услуге.
Са додатних 25.000 ПОС локација планирамо да повећамо расположиву инфраструктуру за готово четвртину. Иако сада имамо готово 110.000 активних ПОС терминала, треба имати у виду да је то и даље 2,2 пута мање на милион становника у односу на просек ЕУ, нагласила је Јовановић.
Слоган Националне иницијативе је „Бољи начин“ с обзиром на предности безготовинских плаћања наспрам кеша када је реч о ефикасности, поузданости и сигурности.
Директорка за тржишта Србије, Црне Горе и БиХ у компанији Мастеркард Јелена Ристић рекла је да је Мастеркард истраживање показало да 80 одсто грађана Србије има могућност бесконтактног плаћања картицама и мобилним телефонима, а ову опцију највише користе у супермаркетима, на бензинским пумпама и за куповину гардеробе.
Чак 79 одсто испитаника истиче да су таква плаћања бржа и једноставнија од других начина. Пандемија коронавируса је створила још већу потребу за безготовинским плаћањима и зато је битно да подржимо мале привреднике да се прилагоде и стекну нове клијенте, рекла је Ристић.
Једна од кључних предности безготовинских плаћања јесте и чињеница да је трансакција видљива и забележена, за разлику од трансакција у кешу где промет остаје неприметан пореским органима ако није издат рачун.
Директорка пословног развоја у компанији Виза Ана Марковић истакла је да је истраживање ове компаније показало да би повећање дигиталних плаћања за само пет одсто током пет година могло да смањи обим сиве економије и до 13 одсто.
Зато је развој безготовинског друштва један од приоритета који делимо са државом. Чак 84 одсто глобалне сиве економије заступљено је у седам сектора, међу којима су малопродаја и угоститељство. Верујемо да Националном иницијативом можемо да направимо велику промену у овим секторима, поручила је Марковић.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана