Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је да ће данас на рачуне милион и 757 хиљада пријављених грађана бити уплаћено по 30 евра, у оквиру трећег пакета економске помоћи, с циљем смањења последица пандемије коронавируса, чиме је 5,7 милиона пунолетних грађана добило ову врсту помоћи.
П:
О:
Читај ми
Данас уплата преосталих 30 евра на рачуне пријављених грађана
Београд,
3. новембар 2021.
Мали је, гостујући на Телевизији Хепи, рекао да осим тога грађани могу очекивати и уплату од 20 евра у децембру, за шта они који су се пријавили за помоћ од 30+30 евра не морају поново то да чине, а пријаве ће бити отворене само за оне који се нису пријавили у мају и за оне који су у међувремену испунили услове за накнадну пријаву.
Новац који је подељен и привреди и грађанима, како је подвукао, улази у потрошњу и грађанима показујемо да је држава економски снажна и стабилна, да има новца и да је то заједнички успех.
Испунили смо свако обећање које смо дали, навео је министар, подсетивши уједно на то да је за три пакета помоћи држава укупно издвојила око осам милијарди евра, што је готово 18 одсто нашег БДП-а.
Мали је истакао да ће данас саопштити детаље о пројекту изградње метроа у Београду, а претходно ће имати састанак радне групе и биће потписан уговор са кинеском компанијом „Power China“.
Крећемо у изградњу на Макишком пољу и дефинисаћу фазе тачно по датумима. До краја 2028. имаћемо прву линију метроа у функцији, а 2030. године и другу. Суштина је да грађани деценијама чекају да се метро изгради и за ово су урађене озбиљне анализе и студије, рекао је министар.
Када неко каже да је могао да изгради метро 2012. године, звучи мало вероватно јер нису имали ни закон, ни новац. Ми смо средства обезбедили и за неколико дана, када грађани буду пролазили поред Макишког поља, видеће радове у пуном јеку, навео је Мали.
Он је подсетио на то да ће се данас на седници Владе наћи Нацрт закона о буџету за 2022. годину, који чине два стуба – подизање животног стандарда и већа капитална улагања.
Према његовим речима, плате у јавном сектору биће у просеку веће за 7,3 одсто, при чему ће за већину запослених повећање бити седам одсто, а за запослене у војсци, здравству и социјалној помоћи осам одсто.
Мали је навео и да ће пензије бити увећане за 5,5 процената, а буџетом је предвиђена и помоћ од 20.000 динара за најстарије грађане, што, када се споји, у просеку даје повећање од 11,2 одсто.
Још у септембру је донета одлука и да минимална зарада буде већа од 1. јануара за 9,4 одсто, што значи да ће износити 35.012 динара.
Подсећам на то да је 2011. године минимална зарада износила 15.700 динара, а од следеће године биће двоструко већа, нагласио је он.
То је основа наше економске политике, јер раст минималне зараде и плата у јавном сектору покреће и раст просечне зараде, објаснио је министар, напоменувши да је стопа незапослености данас једнака оној из 2019. године, пре него што је пандемија почела.
Такође, Мали је указао на то да раст плата и пензија треба да подстакне и пораст потрошње, а да је у буџету за наредну годину предвиђено и 486 милијарди динара за капиталне инвестиције, што чини 7,3 одсто БДП-а.
То води високим стопама раста. Обезбеђујемо новац за ауто-путеве и брзе саобраћајнице, као и за изградњу школа, болница, за екологију. Имамо средства и за изградњу метроа. Инвестиције новцем из буџета запошљавају домаћу грађевинску индустрију, а онда и остале индустрије и то је оно што гура наш БДП напред, навео је он.
Министар се осврнуо и на критике поводом инфлације и поновио да је ове године она у просеку три одсто, додавши да имамо убрзање у августу и септембру, али да то није изазвано факторима из Србије.
Због коронавируса глобални ланци снабдевања не функционишу као пре. Када имамо овакву ситуацију, недостаје и радна снага, на пример возачи камиона, што су све, уз велике рестрикције у кретању, поремећаји који утичу на раст цена, објаснио је Мали.
Али, како је додао, и Међународни монетарни фонд и Светска банка и Европска централна банка очекују да ће се ситуација стабилизовати и да је реч о краткорочном поремећају.
Према његовим речима, Србија неће штампати новац и не жели да поново улази у вртлог из 90-их година, јер се бави одговорном економском политиком.
Мали је подсетио и на то да је прошле године, када је пандемија почела, држава реаговала правовремено и прво уплатила помоћ пензионерима по 4.000 динара, а потом су повећане плате здравственим радницима, исплаћиване су минималне зараде, а екстра новац је уплаћен туристичком сектору.
Резултати најбоље говоре о томе колико су наше мере биле правовремене и добро одмерене. Пад нашег БДП-а прошле године је био свега 0,9 одсто, а ове године ће раст можда ићи и до 7,5 процената. Та два резултата сврстаће Србију међу три најбоље земље у Европи, објаснио је Мали.
Он је додао да појединци нису веровали када је председник Србије Александар Вучић најавио да ће на крају 2019. године просечна плата бити 500 евра, а да је то испуњено.
Ове године ћемо у децембру имати просечну зараду од 618 евра. Плате расту и на добром смо путу да испунимо циљ програма „Србија 2025“ да просечна плата буде 900 евра. Дакле, у целом свету су поремећаји невиђених размера, али Србија иде напред, поновио је министар.
Мали се осврнуо и на тешке реформе које је иницирао Вучић, када је био председник Владе, јер је, како је објаснио, претходна власт оставила огромне дугове и није било новца ни за исплату једне пензије и држава је била пред амбисом.
Тада су започете тешке реформе како би се отворио простор за бољу будућност земље, да завршимо велике пројекте, а последица је раст животног стандарда од 2017. године. Од тада па надаље, грађани виде ефекте реформи, повукао је министар.
Ми смо пре пандемије четири године заредом имали суфицит у буџету, што се никада раније није десило. Имали смо стабилне финансије и резерву која нам је омогућила да реагујемо на овакву кризу, навео је он.
Да није било актуелне здравствене кризе још јаче и брже бисмо градили Србију. Некада је новац завршавао на рачунима политичара који су били на власти, а ми, за разлику од њих, градимо оно од чега грађани пре свега имају корист, рекао је Мали и закључио да будуће генерације не треба да размишљају о кризи, дефициту и консолидацији, већ о бољим школама и добрим пословима.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана