П:
О:
Читај ми
Владе Србије и Хрватске обнављају дом научника Милутина Миланковића у Даљу
Даљ,
27. октобар 2006.
Званичници влада Србије и Хрватске свечано су данас у Даљу означили почетак радова на обнови родне куће великог српског научника Милутина Миланковића, који би требало да буду завршени за шест месеци.
Министар науке и заштите животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић оценио је том приликом да се Хрвати и Срби нису на прави начин одужили овом великану и најавио да ће владе у Београду и Загребу урадити све да то учине, и да од његове куће у Даљу направе меморијални простор.
Поповић је прецизирао да ће Министарство науке и заштите животне средине Владе Србије уложити 17 милиона динара у обнову Миланковићеве куће, док ће Министарство за просвету, науку и спорт Хрватске финансирати обнову њене унутрашњости и формирати едукативни центар у којем ће млади моћи да изучавају области којима је Миланковић посветио свој рад.
Државни секретар Министарства за просвету, науку и спорт Хрватске Желимир Јањић рекао је да су поносни земља и народ који су изнедрили умове као што је Милутин Миланковић, и оценио да нас по томе треба ценити у свету.
Јањић је изразио наду да ће обнова куће Милутина Миланковића означити и почетак сарадње ова два министарства и најавио да ће локалне власти у Даљу покренути иницијативу да у овом месту и једна улица понесе Миланковићево име. Свечаности у Даљу присуствовали су представници влада Србије и Хрватске, амбасадор Србије у Хрватској Данијел Цвјетичанин, генерални конзул Србије у Хрватској Бојана Ристић, епископ Српске православне цркве Лукијан и представници локалне самоуправе.
Милутин Миланковић (1879-1958) рођен је у Даљу, код Осијека, а познат је по теорији ледених доба. Он је 1924. године постао редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а сматра се једним од најцитиранијих научника у свету. Похађао је Бечки технолошки институт, на којем је дипломирао грађевину и стекао докторат из техничких наука. Радио је на изградњи брана, мостова, вијадукта, аквадукта и других грађевина од ојачаног бетона у тадашњој Аустроугарској.
Део свог стваралаштва посветио је изучавању климатологије и геофизике, о чему је написао бројне публикације. Између осталог, написао је књигу о историји астрономије, као и књиге за ширу читалачку публику о развоју астрономије и науке.
Поповић је прецизирао да ће Министарство науке и заштите животне средине Владе Србије уложити 17 милиона динара у обнову Миланковићеве куће, док ће Министарство за просвету, науку и спорт Хрватске финансирати обнову њене унутрашњости и формирати едукативни центар у којем ће млади моћи да изучавају области којима је Миланковић посветио свој рад.
Државни секретар Министарства за просвету, науку и спорт Хрватске Желимир Јањић рекао је да су поносни земља и народ који су изнедрили умове као што је Милутин Миланковић, и оценио да нас по томе треба ценити у свету.
Јањић је изразио наду да ће обнова куће Милутина Миланковића означити и почетак сарадње ова два министарства и најавио да ће локалне власти у Даљу покренути иницијативу да у овом месту и једна улица понесе Миланковићево име. Свечаности у Даљу присуствовали су представници влада Србије и Хрватске, амбасадор Србије у Хрватској Данијел Цвјетичанин, генерални конзул Србије у Хрватској Бојана Ристић, епископ Српске православне цркве Лукијан и представници локалне самоуправе.
Милутин Миланковић (1879-1958) рођен је у Даљу, код Осијека, а познат је по теорији ледених доба. Он је 1924. године постао редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), а сматра се једним од најцитиранијих научника у свету. Похађао је Бечки технолошки институт, на којем је дипломирао грађевину и стекао докторат из техничких наука. Радио је на изградњи брана, мостова, вијадукта, аквадукта и других грађевина од ојачаног бетона у тадашњој Аустроугарској.
Део свог стваралаштва посветио је изучавању климатологије и геофизике, о чему је написао бројне публикације. Између осталог, написао је књигу о историји астрономије, као и књиге за ширу читалачку публику о развоју астрономије и науке.
-
Мало Орашје, 4. мај 2024.Обележава се годишњица страдања младих Дубони и Малом Орашју
-
Београд, 3. мај 2024.Премијер и министри одали пошту убијенима у ОШ „Владислав...
-
Београд, 3. мај 2024.Обострана воља за наставак јачања односа Србије и Есватинија
-
Београд, 3. мај 2024.Сарадња Србије и Доминиканске Републике у областима од...
-
Београд, 3. мај 2024.Комеморативни дан поводом годишњице масовног убиства у ОШ...
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...