Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали оценио је данас да годишњи Извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу евроинтеграција даје јасан сигнал да смо успели да очувамо привреду упркос пандемији и да смо остварили напредак и у другим областима, као што је пореска политика.
П:
О:
Читај ми
Извештај Европске комисије потврдио напредак српске економије
Београд,
20. октобар 2021.
Мали је оценио да је веома важно то што је Европска комисија препознала да је Србија учинила најзначајнији помак у оквиру поглавља које се односи на опорезивање.
Ту смо имали највише успеха јер смо извршили усклађивање Закона о акцизама, и то, пре свега, у делу који се односи на увоз алкохолних пића, као и због даље имплементације Програма трансформације Пореске управе, навео је он.
Министар је истакао да је, као и претходних година, област Царинске уније на добром нивоу припремљености, а у делу Финансијског надзора препознато је да смо добро припремљени и да је остварен добар напредак у односу на претходни извештајни период.
Такође, како је додао, нови стратешки оквир за Интерну финансијску контролу у јавном сектору широко је успостављен усвајањем нове Стратегије реформе јавне управе и Програма реформе управљања јавним финансијама.
Препознат је и одређени напредак у поглављу које се односи на финансијске и буџетске одредбе, као и да се Програм економских реформи доставља на време, те да су структура и садржај добро припремљени, објаснио је он.
Мали је указао на то да је посебан нагласак стављен на очување привредне активности у условима пандемије коронавируса, додавши да је поменути извештај веома повољан у домену економије, где је препознато да смо направили напредак.
Посебно је истакнуто да смо захваљујући изузетном расту у периоду пре избијања кризе, успели да знатно ублажимо последице пандемије, рекао је он и подсетио на то да смо 2014. године били приморани на тешке мере фискалне консолидације, након чега смо четири године заредом имали суфицит у буџету, што нам је омогућио да благовремено реагујемо, навео је Мали.
Министар је истакао да је поносан на економски успех Србије јер марљив рад и посвећеност постају видљиви, објаснивши да су се у Извештају посебно осврнули на чињеницу да нам је фискални простор направљен пре пандемије омогућио да обезбедимо значајну фискалну подршку ублажавањем кризе у 2020. и 2021. години, као и да значајно повећамо капитална улагања.
Он је напоменуо да се са том праксом наставља и следеће године, те да ће расположив фискални простор бити опредељен за наставак улагања у капиталне инвестиције и здравствени систем, за повећање плата у јавном сектору и пензија, као и за наставак пореског растерећивања привреде.
Поред спроведених мера, увећали смо капитална улагања јер тиме желимо да унапредимо животни стандард грађана, будући да нови ауто-путеви, водоводна, канализациона мрежа, фабрике за пречишћавање воде, доносе само добро, подвукао је Мали.
Поред тога што се на тај начин запошљава српска грађевинска индустрија, бенефити су дугорочни. То значи, између осталог, још више инвеститора и радних места широм Србије, нагласио је министар.
Према његовим речима, циљ је да се наша земља развија равномерно и да веома брзо, до краја 2025. године, просечна плата буде око 900 евра, а пензија око 430 евра, што је предвиђено планом „Србија 2025“.
Министар је поручио да је поносан на очувана радна места, а посебно на то што је стопа незапослености 2020. године смањена, упркос пандемији, додавши да је препознато да постоји напредак у делу пореских реформи, као и приликом приватизације државних банака.
Видљива је стабилност банкарског сектора и оцењено је да је раст позајмљивања био значајан, услед монетарних олакшица, мораторијума на кредите и мера за поспешивање ликвидности. То је био само део мера како бисмо очували и радна места и рад наше привреде, навео је он.
Мали је подвукао да су три пакета мера подршке вредна осам милијарди евра и да се први пут догодило да Србија има новца, али и да даје не само привреди, већ и грађанима.
Министар је подсетио на то да од 1. новембра креће исплата 30 евра свим пријављеним пунолетним грађанима, а да ће додатних 20 евра бити уплаћено у децембру, као и да пензионери у фебруару или марту следеће године могу очекивати 20.000 динара.
Према његовим речима, Србија је, упркос свим мерама подршке и тешкој ситуацији која је изазвала потресе широм света, успела да сачува макроекономску стабилност.
Министар је закључио да су ови добри резултати последица посвећености унапређењу читаве области јавних финансија, а да препорука отварања два кластера – 3 (конкурентност и раст) и 4 (зелена агенда и одржива повезаност) додатно потврђују да су све одлуке које се доносе исправне, добро припремљене и усмерене ка креирању боље будућности грађана Србије.
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије