На панелу су учествовали и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић, генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић и генерални директор хотела „Хилтон“ у Београду Александар Васиљевић.
Мали је објаснио да се, захваљујући мерама које су биле правилно усмерене, Србија успешно бори са највећом економском кризом која је погодила глобални свет икада.
Министар је истакао да је прошле године пад БДП-а био један од најмањих у Европи - 0,9 одсто, додајући да најзначајније међународне финансијске институције препознају брз опоравак наше економије.
Он је навео да је ММФ повећао прогнозу за ову годину на 6,5 процената, те да је Србија сада постала пример како једна држава може да се носи са кризом.
Знамо да ће нам раст бити најмање седам одсто, захваљујући чему ћемо бити међу три најбоље земље у Европи. Свако обећање које смо као држава дали испунили смо у дан и у динар, рекао је Мали.
Министар је истакао да је, без обзира на велика давања државе, макроекономска стабилност приоритет, као и да је јавни дуг стабилан и тренутно на нивоу од 57,2 одсто.
Он је напоменуо да је за наредну годину планиран раст од 4,5 одсто, док ће дефицит бити до три процента, како би се одржао ниво јавног дуга испод нивоа од 60 одсто, који прописује Мастрихт.
Такође, како је поручио, настављамо са повећањем плата у јавном сектору, пензија по швајцарском моделу, а и минимална зарада иде преко 300 евра, што је повећање од 9,4 одсто.
Министар се осврнуо и на енергетску кризу, поновивши да је Србија на време, доносећи праве одлуке, изградила свој део гасовода, у оквиру „Турског тока“.
Да нисмо направили гасовод, имали бисмо огроман проблем, нико не би могао да нам гарантује испоруку гаса. Због тога је председник Александар Вучић трпео велики притисак. Читав свет има проблем, немају ни струју за фабрике, ни за домаћинства, али ми имамо термоелектране и угаљ, стабилни смо и имамо добру цену гаса, преговарамо са Руском Федерацијом, истакао је он.
Мали је објаснио да се не одступа од програма „Србија 2025“, који јасно дефинише приоритете, уз напомену да просечна плата до краја 2025. године треба да буде око 900 евра, а просечна пензија око 430 евра.
Очекујемо да ћемо до тада завршити мрежу ауто-путева, главне железничке правце, изградити канализациону мрежу, фабрике за пречишћавање воде и све што је у складу са Зеленом агендом. То води ка бољем и квалитетнијем животу и то је обећање које смо дали и које испуњавамо, рекао је Мали и закључио да Србија незаустављиво иде напред.
Момировић је указао на то да Србија у току највеће економске кризе реализује до сада највећи инвестициони циклус, у оквиру којег се гради и пројектује око 1.200 километара ауто-путева и брзих саобраћајница, при чему наша земља гради више аутопутева него све остале земље у региону, као и најбржу пругу у овом делу Европе.
Србија је сада економски снажнија и највеће градилиште у Југоисточној Европи, рекао је министар и подсетио на то да се ускоро завршава изградња деонице брзе пруге од Београда до Новог Сада.
Панел под називом „Може ли економија да се врати у будућност“, организован је у оквиру Другог онлајн фестивала Новости, поводом 68. рођендана тог дневног листа.