Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић учествовао је данас на онлајн састанку o изгледима конкурентности Западног Балкана за период 2019–2021. године, који је био посвећен дискусији о налазима и препорукама за нашу земљу.
П:
О:
Читај ми
Србија унапредила резултате у 13 области јавних политика
Београд,
8. октобар 2021.
Станивуковић је на састанку, који је организовала Организација за економску сарадњу и развој – Југоисточна Европа (OECD SEE), исказао захвалност колегама из OECD-а на трећој публикацији o конкурентности политика у Јуогисточној Европи за 2021. годину.
Он је истакао да су кључни налази и препоруке у 16 области јавних политика и поређења са другим привредама региона, са јасном перспективом које су предности и изазови за нашу привреду на регионалном и међународном нивоу, драгоцене за потврду структурних реформи које спроводимо у Србији.
Реч је о важном документу за Србију, који је поставља жељене циљеве за постизање нивоа конкурентности на нивоу држава чланица ЕУ и земаља OECD-а, а нуди и увид у то где се наша земља тренутно налази у поређењу са другим учесницима са Западног Балкана, и на крају идентификује која подручја је потребно унапредити, објаснио је Станивуковић.
Према његовим речима, то допуњава припрему разних националних стратешких и политичких докумената, посебно Програма економских реформи (ЕРП).
Државни секретар је констатовао да су се лекције из претходне процене већ показале као вредне за боље обликовање наших стратешких докумената.
Србија је, како је указао, током ове године успела да унапреди своје резултате у 13 области, што нас поставља као најбоље рангирану економију на Западном Балкану, посебно када је реч о инвестиционој политици и промоцији, приступима финансирању, трговинској политици, државним предузећима, транспорту, као и димензијама науке, технологије и иновација.
Станивуковић се осврнуо на економски развој Србије и тренутну кризу изазвану пандемијом вируса, која је имала велики утицај на конкурентност, истакавши да су предузете значајне мере за смањење негативних утицаја.
Наша земља је издвојила више од осам милијарди евра за три пакета помоћи у оквиру економских мера, с циљем подршке привреди и грађанима, подсетио је он и нагласио да је реч о највећој помоћи која је издвојена на територији Југоисточне Европе.
Три пакета мера укупно чине чак 17,4 одсто БДП-а, а очекује се да ће додатно допринети расту БДП-а, уз очекивање стабилизације на око четири одсто у средњем року, навео је државни секретар.
Станивуковић је рекао да сматра да је наша земља успела да одржи поверење и грађана и привреде, те да су пакети испунили своју сврху, односно допринели брзом опоравку најважнијих сектора у привреди.
Наиме, како је прецизирао, пад БДП-а у 2020. години био је свега 0,9 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи, a јавни дуг чврсто испод нивоа од 60 процената БДП-а. На крају прошле године нето прилив страних директних инвестиција износио је три милијарде евра, а јавни дуг је био на нивоу од 57,4 одсто.
Истовремено, стопа незапослености је била 9,7 процената, што је значајно бољи резултат у односу на период пре пандемије, напоменуо је државни секретар и подсетио на то да је у првом кварталу ове године раст био 1,8 одсто, у другом чак 13,7 процената, те да је раст у првој половини године 7,6 одсто, што је знатно бољи резултат од очекивања.
Он је истакао да је логична последица да се пројекција раста увећа на седам одсто за целу годину, али ми верујемо, посматрајући ове податке, да ће раст БДП-а бити између 7 и 7,5 процената, што ће још једном бити један од најбољих резултата у Европи.
Србија је, како је подсетио, забележила одличне резултате када је у питању привлачење страних директних инвестиција, те да је у првих седам месеци привукла чак две милијарде и 72 милиона евра улагања, што показује да су упркос кризи инвеститори задржали поверење у Србију и наставили да инвестирају у нашу земљу.
Државни секретар је нагласио да је, упркос пандемији коронавируса, јавни дуг Србије стабилан и да је тренутно на нивоу од 55,2 одсто, што је још увек далеко од нивоа који прописује Мастрихт.
Он се осврнуо и на сарадњу са Међународним монетарним фондом (ММФ), објаснивши да је фокус на завршетку неопходних амбициозних реформи које су договорене, као и новом програму сарадње потврђеним у јулу ове године.
Станивуковић је додао и да је пројектовани буџетски дефицит за 2021. годину 6,9 одсто, али због боље наплате и брзог економског опоравка, очекујемо да ће буџетски дефицит остати на нивоу испод пет процената.
Нацрт буџета за 2022. годину, како је прецизирао, предвиђа дефицит од три одсто и још већа издвајања за капиталне инвестиције, како би се додатно подржао раст и запошљавање.
Према његовим речима, ова средства су претежно намењена за наставак радова на инфраструктурним пројектима, али и за остваривање нових, посебно када су у питању путеви или железничка инфраструктура, зелена агенда, дигиталне инвестиције и здравље.
Државни секретар је указао на то да је Србија једина земља ван ЕУ која је понудила зелене обвезнице на међународном тржишту капитала у септембру ове године, што јасно указује на посвећеност увећању инвестиција за зелену транзицију.
Станивуковић је напоменуо и да је од великог значаја нови систем фискализације, који ће обезбедити ефикаснију контролу и бољу наплату пореза, као и успешнију борбу против сиве економије.
Он је закључио да је Србија посвећењу наставку регионалне интеграције и економске сарадње, уз имплементацију различитих иницијатива и мера које треба да допринесу јачању привреде и унапређењу квалитета живота грађана.
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана