Мали је навео да је истовремено, са емисијом зелене еврообвезнице, емитована и петнаестогодишња еврообвезница у износу од 750 милиона евра, са годишњом купонском стопом од 2,05 одсто.
Он је објаснио да је тиме направљен још један преседан и емитована обвезница рочности петнаест година, чиме је Србија успела да обезбеди финансирање на међународном финансијском тржишту на најдужи рок до сада.
Министар је нагласио да се јучерашњом емисијом Србија сврстала у ред ретких европских земаља које су на међународном финансијском тржишту емитовале зелене еврообвезнице, намењене искључиво за финансирање еколошки прихватљивих пројеката.
Висок ниво тражње омогућио је Србији да обезбеди повољне каматне стопе за обе емитоване еврообвезнице, рекао је Мали и прецизирао да је укупна тражња износила више од шест милијарди евра од стране више од 200 инвеститора.
Према његовим речима, то је током јучерашње аукције омогућило смањење каматне стопе за 0,35 процентних поена на зеленој, седмогодишњој, обвезници и 0,30 процентних поена на петнаестогодишњој обвезници.
Мали је истакао да су томе претходили вишедневни разговори делегације Србије са великим бројем инвеститорима из читавог света.
Он је указао на то да је наша делегација још једном представила Србију као нову дестинацију за инвеститоре који искључиво улажу у зелене пројекте, и тиме диверсификовала инвеститорску базу.
Министар је поручио да је држава посвећена повећању улагања у екологију и заштиту животне средине, као и обезбеђивању најповољнијих средстава за зелене пројекте из нових извора финансирања, као што је тржиште зелених обвезница.
Према његовим речима, Србија је храбро изашла на међународно тржиште капитала и понудила своју зелену обвезницу, у вредности од милијарду евра, иако је тражња била много већа.
Захваљујући великом интересовању, како је рекао, каматна стопа на зеленој обвезници је смањена за чак 20 одсто у односу на почетну, што доказује оправданост одлуке о емисији овакве врсте обвезница.
Мали је предочио да се тржиште зелених обвезница у последњих неколико година убрзано развија са циљем да се обезбеди финансирање пројеката који доприносе еколошкој одрживости у најширем смислу.
Он је истакао да ће се средства од издатих зелених обвезница користити за финансирање и рефинансирање трошкова везаних за изградњу постројења за пречишћавање воде за пиће и отпадних вода, за изградњу метроа и модерне железнице, заштиту од поплава, очување биодиверзитета, контролу и превенцију загађења, прикупљање, прераду и рециклажу отпада, енергетску ефикасност и обновљиве изоре енергије.
Поносни смо на то што смо лидери у региону, а и шире, и што смо успели да припремимо Оквирни документ за издавање зелених обвезница, обезбедили позитивно мишљење независног верификатора и храбро изашли на међународно финансијско тржиште, нагласио је он.
Министар је указао на то да је само пар дана пре него што је Србија објавила поменути оквирни документ, Европска унија објавила свој којим промовише издавање зелених обвезница у износу од 250 милијарди евра за своје пројекте, што још једном показује да идемо у корак са светом.
Он је објаснио да је зелена транша емитована у складу са стратешким планом Владе о улагању додатних средстава за финансирање пројеката у областима заштите животне средине и ублажавања климатских промена.
Према његовим речима, највећи део средстава прикупљених емисијом друге транше еврообвезнице биће искоришћен за оно што је најургентније у овом тренутку, а то је да се отплате дугови који су наслеђени из прошлости.
Министар је рекао да и ове, као и претходних година, Србија мора да отплаћује скупе старе дугове настале у периоду до 2012. године, наводећи податак да је само до краја септембра за плаћање обавеза неопходно издвојити приближно 115 милијарди динара.
Крајем септембра, на наплату доспева преостали део најскупљег дуга који је настао у 2011. години емитовањем еврообвезнице у америчким доларима са купонском стопом од чак 7,25 одсто, а за плаћање само по основу те обавезе неопходно је обезбедити више од 700 милиона долара, прецизирао је Мали и додао да је потребно више од 25 милиона долара само за плаћање камате.
Он је рекао да се још отплаћују и зајмови који су од европских и светских финансијских институција и страних влада узимани у периоду седамдесетих и осамдесетих година прошлог века по врло високим каматним стопама и које ће Србија отплаћивати још двадесетак наредних година.
За отплату обавеза према Париском клубу поверилаца, како је прецизирао, неоходно је издвојити готово 60 милиона евра, а затим, до краја године, по основу старог консолидованог зајма Светске банке, доспева за плаћање још једна рата у износу од приближно 28 милиона евра.
Мали је указао на то да ће за плаћање обавеза по основу ова три дуговања до краја године бити потрошено готово 90 одсто средстава прикупљених емисијом друге транше еврообвезнице.