Потпредседница ЕИБ-а честитала је министру на тешком, али успешном послу урађеном у претходном периоду, истакавши да је реч о импресивним резултатима.
Саговорници су оценили да је Европска унија, упркос кризи са пандемијом, показала посвећеност Западном Балкану, те да је присуство ЕИБ-а доказ да се тимским залагањем може ојачати инвестициони потенцијал целог региона.
Мали је рекао да нема области у којој не сарађујемо са овом финансијском институцијом, а најзначајније су тренутно оне које су најосетљивије и на удару због актуелне пандемије, а то су привреда и здравство.
Према његовим речима, главна узданица европске инвестиционе политике је Европска инвестициона банка, која је дала приоритет пројектима усмереним ка привреди и инвестицијама, са циљем да се побољша живот свих грађана.
Павлова је истакла да та институција подржава Западни Балкан и у развоју одрживих висококвалитетних услуга здравствене заштите. Та банка је од 2008. године до данас уложила више од 365 милиона евра у регионалне пројекте у области здравствене заштите.
Више од 200 милиона евра уложено је у модернизацију, обнову и проширење терцијарних болничких услуга које пружају клинички центри у Београду, Нишу, Новом Саду и Крагујевцу.
Клинички центар у Нишу, реконструисан уз помоћ овог кредита, проширио је своје капацитете, те сада више од 2,5 милиона грађана са југа Србије има бољи приступ здравственим услугама у том објекту, подсетила је она.
Према њеним речима, око 50 милиона евра уложено је и у реконструкцију 20 регионалних болница у Србији, као и у два института, укључујући Институт за вирусологију, вакцине и серуме “Торлак”, где је ЕИБ подржала модернизацију производње вакцина са 3,6 милиона евра.
Саговорници су истакли да је друга важна област сарадње енергетика и зелена транзиција.
У мају ове године потписан је финансијски уговор за Гасни интерконектор Нис–Димитровград–Бугарска. Вредност тог пројекта је 85,5 милиона евра, а биће финансиран кредитом ЕИБ од 25 милиона евра.
Поред средстава из зајма, обезбеђена су и бесповратна средстава ЕУ (ИПА) за финансирање овог пројекта у износу од 49,5 милиона евра, док ће остали трошкови бити покривени из буџета Србије. Уговор је ступио на снагу 20. јула.
Најављено је и да ће ЕИБ наставити са улагањем у регион са намером што бржег опоравка од пандемије и његову трансформацију у дигитално, зелено, повезано и конкурентно тржиште.
Све ове иницијативе ЕИБ део су Економско-инвестиционог плана Европске комисије, усвојеног 2020. године, који ће земљама Западног Балкана ставити на располагање око 30 милијарди евра за улагања којима се подстиче зелена транзиција, инклузиван раст и стварање заједничког тржишта.
Приватни сектор ће такође остати у средишту пажње ове финансијске институције јер је малим предузећима потребна подршка да би се опоравила од кризе и развијала у правцу иновација и дигитализације, чиме ће се створити услови за отварање нових радних места у Србији.