Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали изјавио је данас да је држава изашла са предлогом да раст минималне зараде за следећу годину буде 9,4 одсто због посвећености побољшању животног стандарда, али без угрожавања запослености, до чега би дошло ако би зарада расла више него што финансије дозвољавају.
П:
О:
Читај ми
Држава у потпуности посвећена расту животног стандарда
Београд,
30. август 2021.
Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије (РТС), истакао да је држава предложила да се минимална зарада за 2022. годину повећа са 32.022 на преко 35.000 динара, и најавио да ће у четвртак бити одржана наредна седница Социјално-економског савета.
Први пут ће минимална зарада бити приближно 300 евра и то је знак континуитета који имамо као Влада. Од 2017. године, када смо завршили фискалну консолидацију, она је порасла чак 52 одсто, а раст нашег БДП-а је био 17,3 одсто у том периоду. Дакле, минимална зарада расте три пута брже него БДП, објаснио је он.
Министар је, одговарајући на питање када ће минимална зарада у потпуности покрити минималну потрошачку корпу, рекао да се полако ближимо том циљу, подсетивши на то да је 2017. године покривеност била 62, а данас је 81,5 одсто.
Према његовим речима, у односу на минималну потрошачку корпу, минимална зарада расте пет пута више, јер је стопа раста потрошачке корпе била 10,3 одсто, док је зарада расла 52 одсто од 2017. године.
Према направљеним пројекцијама, очекујемо да 2023, 2024. године да у потпуности покријемо минималну потрошачку корпу. Посвећени смо расту животног стандарда, али без угрожавања запослености, што је постигнуто отварањем радних места, а могло би бити угрожено ако би минимална зарада расла више него што би финансије дозволиле, поновио је Мали.
Он је напоменуо да је минимална зарада 2010. године била 15.700 динара, док се данас говори о 300 евра, што је показатељ значајног раста у претходном периоду.
У јулу је просечна зарада била већа од 65.000 динара, а циљ је да до краја 2025. године буде 900 евра, предочио је министар и навео да смо у динамици остварења тог циља који је дефинисан програмом „Србија 2025“.
Мали је објаснио да ће највећи терет раста минималне зараде држава преузети на себе, објаснивши да ће за послодавце највећи део компензовати држава кроз повећање неопорезивог дела са 18.300 на 19.300 динара и са смањењем доприноса за ПИО фонд од 0,5 одсто.
Према његовим речима, овим се наставља пракса растерећења пореза и доприноса на зараде, која ће сада бити 61,1 одсто, док је 2017. године оптерећење било 63,3 процената.
Одговорном економском политиком, како је поручио, постепено смањујемо оптерећење на зараде и на тај начин доприносимо отварању радних места, запошљавању, расту животног стандарда и плата.
Министар се осврнуо и на наставак исплате помоћи у месецима који следе, и нагласио да се поштује предвиђена динамика трећег пакета помоћи грађанима и привреди.
Наиме, како је прецизирао, 22. септембра ће бити исплаћено 50 евра пензионерима, у новембру следи уплата других 30 евра свим пунолетним грађанима, а у децембру додатних 20 евра помоћи за све.
Ту је и предвиђених 20.000 динара помоћи пензионерима, што ће бити исплаћено у фебруару или марту следеће године. То је приближно осам милијарди евра колико исплаћујемо, али уз одржање пуне макроекономске стабилности, истакао је Мали.
Министар је пренео да је у овом тренутку удео јавног дуга у односу на БДП 55,5 одсто, што је далеко испод нивоа који је прописан Мастришким уговором, наводећи да смо за првих седам месеци ове године планирали 198 милијарди дефицит, а резултат је 39 милијарди минуса.
У другом кварталу раст је био 13,4 одсто, а укључујући и први квартал, до краја године очекујемо раст од минимум 6,5 одсто, објаснио је он и додао да ћемо поново имати један од три најбоља резултата у Европи.
Мали је подсетио на то да је 28. августа потписан уговор за изградњу 69 километара Дунавског коридора, од Пожаревца до Голупца.
У овом тренутку, како је поновио, градимо седам ауто-путева и брзих саобраћајница, и то у доба највеће економске кризе икада. Издвајамо новац и за инфраструктурне пројекте и за изградњу болница, клиничких центара, али и за повећање плата и пензија. То довољно говори о нашој стабилности.
Министар се осврнуо и на предстојећи састанак са новом директорком Међународног монетарног фонда за Србију, који је заказан за данас, истичући да њихова одлука о стављању на располагање 890 милиона долара нашој земљи није новац који смо тражили, али да ће бити искоришћен за враћање старих кредита и наставак инвестиција.
Он је напоменуо да је ММФ прошле недеље донео одлуку да свим својим чланицама алоцира онолико новца колико свака од тих чланица има специјалних права вучења, истичући да је то за Србију 890 милиона долара, уз повољну каматну стопу од 0,05 одсто.
Тај новац је већ алоциран, само треба да видимо када ћемо га повући. То јесте добра вест, али ми та средства никада не бисмо тражили. Настављамо споразум са ММФ-ом, који је искључиво саветодавног карактера, с обзиром на то да смо усмерени на наставак реформи, и то пре свега јавних предузећа, закључио је Мали.
Аутор:
rts.rs
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије
-
Београд/Париз, 9. април 2024.Србија заинтересована за проширење сарадње са Француском у...
-
Београд, 5. април 2024.Нове цене горива на бензинским пумпама у наредних седам дана
-
Београд, 4. април 2024.Елиминисати изазове са којима се суочавају мала и средња...