П:
О:
Читај ми
Од прања новца годишња штета виша од 300 милиона евра
Београд,
4. октобар 2006.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић рекао је на отварању конференције о "прању новца", коју је организовала Мисија ОЕБС-а у Србији, да је у овој години пријављено 145.000 трансакција вреднијих од 15.000 евра, од којих је као сумњиво означено њих 526.
Мајкл Полт, Млађан Динкић и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Ханс Ола Урстад
Аутор:
ФоНет
Динкић је указао на то да је од 41 кривичне пријаве против 47 особа и 14 подигнутих оптужница донета само једна пресуда која још није правоснажна.
Министар је истакао да је у завршној фази израда националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма, која посвећује посебну пажњу обуци кадрова и размени информација у циљу обезбеђења ефикасног реаговања.
Директор Управе за спречавање прања новца Јулије Миладиновић навео је да се у Србији највише "пере новац" који је стечен избегавањем плаћања пореза и додао да су такви случајеви најчешће процесуирани.
Он је указао на то да новац улази у легалне токове позајмицама власника сопственом предузећу или куповинама некретнина.
Материјална штета од свих пријављених кривичних дела у Србији од 2000. до 2005. године износила је 86 милијарди динара, или приближно 1,3 милијарде евра, наведено је у извештају о "прању новца", који је представљен на конференцији, а који су сачинили Мисија ОЕБС-а у Србији и Међурегионални институт УН за истраживање криминала и правосуђа (УНИЦРИ).
У 2005. години материјална штета износила је 25,7 милијарди динара, а више од 80 одсто од укупне суме приписује се привредном криминалу, истиче се у извештају.
Истраживање је спроведено уз подршку министарстава САД за иностране послове и за правду, а истраживачки тим предводили су експерт у области привредног и финансијског криминала и спровођења закона Петрус ван Дајн и саветник за сузбијање привредног криминала Мисије ОЕБС-а Стефано Донати.
Аутори истраживања навели су да је веома тешко из доступних података створити свеобухватну слику о привредном криминалу и пореским кривичним делима у Србији.
Према њиховим запажањима, проблем су разлике између институција у начину "вођења књига" и постојање државних "фантомских" база података, уз "фантомске" фирме.
За постизање потпуне слике о токовима новца експерти су препоручили надлежнима да се запитају над чињеницама да домаћинства годишње троше 560 милиона евра више него што могу да зараде и уштеде.
Амбасадор САД у Србији Мајкл Полт рекао је да је "прање новца" глобални проблем и да свака земља мора да буде способна да открива и истражује такве криминалне појаве.
Министар је истакао да је у завршној фази израда националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма, која посвећује посебну пажњу обуци кадрова и размени информација у циљу обезбеђења ефикасног реаговања.
Директор Управе за спречавање прања новца Јулије Миладиновић навео је да се у Србији највише "пере новац" који је стечен избегавањем плаћања пореза и додао да су такви случајеви најчешће процесуирани.
Он је указао на то да новац улази у легалне токове позајмицама власника сопственом предузећу или куповинама некретнина.
Материјална штета од свих пријављених кривичних дела у Србији од 2000. до 2005. године износила је 86 милијарди динара, или приближно 1,3 милијарде евра, наведено је у извештају о "прању новца", који је представљен на конференцији, а који су сачинили Мисија ОЕБС-а у Србији и Међурегионални институт УН за истраживање криминала и правосуђа (УНИЦРИ).
У 2005. години материјална штета износила је 25,7 милијарди динара, а више од 80 одсто од укупне суме приписује се привредном криминалу, истиче се у извештају.
Истраживање је спроведено уз подршку министарстава САД за иностране послове и за правду, а истраживачки тим предводили су експерт у области привредног и финансијског криминала и спровођења закона Петрус ван Дајн и саветник за сузбијање привредног криминала Мисије ОЕБС-а Стефано Донати.
Аутори истраживања навели су да је веома тешко из доступних података створити свеобухватну слику о привредном криминалу и пореским кривичним делима у Србији.
Према њиховим запажањима, проблем су разлике између институција у начину "вођења књига" и постојање државних "фантомских" база података, уз "фантомске" фирме.
За постизање потпуне слике о токовима новца експерти су препоручили надлежнима да се запитају над чињеницама да домаћинства годишње троше 560 милиона евра више него што могу да зараде и уштеде.
Амбасадор САД у Србији Мајкл Полт рекао је да је "прање новца" глобални проблем и да свака земља мора да буде способна да открива и истражује такве криминалне појаве.
-
Београд, 1. мај 2024.Почели радови на изградњи Националног фудбалског стадиона
-
Београд, 30. април 2024.Кина за десет година уложила 5,5 милијарди долара у српску...
-
Београд, 30. април 2024.Подршка пројектима пошумљавања за 38 локалних самоуправа
-
Ниш, 30. април 2024.Субвенције за енергетску ефикасност у 137 градова и општина
-
Нови Сад, 30. април 2024.Отворена изложба ,,Борба за српску државност и слободу српског...
-
Београд, 29. април 2024.Тематски кампови за Србе из иностранства у 17 локалних самоуправа
-
Београд/Темишвар, 27. април 2024.Наставак подршке Савезу Срба Румуније у очувању националног...
-
Београд, 26. април 2024.Потписан Уговор за изградњу система за пречишћавање отпадних...
-
Београд, 26. април 2024.Оболелима од ретких болести из Београда уручени ваучери
-
Београд, 26. април 2024.Додељена национална признања из области безбедности и здравља...