Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали истакао је данас да је наша економија неупоредиво јача и издржљивија него што смо очекивали, као и да се овог месеца очекује суфицит у буџету од приближно 35 милијарди динара.
П:
О:
Читај ми
Српска економија показала снагу и издржљивост
Београд,
30. јул 2021.
Мали је, гостујући на ТВ Прва, рекао да је у току реализација трећег пакета помоћи привреди и грађанима, чија је укупна вредност приближно две милијарде евра, како би се ублажиле негативне последице пандемије коронавируса.
Сагледали смо ефекте помоћи. У јуну смо имали суфицит од 25 милијарди динара, што је готово 200 милиона евра, а овог месеца очекујемо суфицит од око 35 милијарди динара, што је око 300 милиона евра. Имамо много бољи учинак и снажнију економију него што смо и предвидели почетком године, када смо планирали трећи пакет помоћи, указао је министар.
Он је објаснио да је тај резултат последица и два пакета помоћи од прошле године, у оквиру којих су исплаћиване минималне зараде, стотину евра свим пунолетним грађанима, додатних 4.000 динара пензионерима и 10.000 динара здравственим радницима.
Ове године смо исплатили три пута по 50 одсто минималне зараде, пре два дана смо по четврти пут исплатили ауто-превознике. Свакоме од њих је исплаћено 600 евра по аутобусу јер смо сматрали да је секторска помоћ важна, указао је министар.
Наредне недеље исплатићемо помоћ и самосталним радницима у култури, а 16. августа још једну пуну минималну зараду за запослене у туризму и угоститељству, најавио је он и истакао да је испуњено све што је обећано.
Министар је навео да ће свим пунолетним грађанима додатних 30 евра бити исплаћено у новембру, а да за ту врсту помоћи не треба поново да се пријављују.
Они који су се пријавили за првих 30 евра у мају, аутоматски ће добити још једну уплату у новембру. Осим 30+30 евра, наш план је да уплатимо додатних 50 евра за наше најстарије суграђане. За ту помоћ не треба да се пријављују, јер ће бити уплаћена, као и до сада, аутоматски. Уплата се може очекивати у септембру, рекао је Мали.
Он је нагласио и да је одлучено да сви пунолетни грађани добију додатних 20 евра у децембру ове године.
Према његовим речима, половином новембра биће отворене пријаве преко Управе за трезор и кол-центра, а принцип пријаве остаће непромењен, као и до сада, једноставан и ефикасан.
Даћемо могућност да новац добију и они који се нису пријавили за 30+30 евра, али и они који су у међувремену постали пунолетни, напоменуо је Мали и додао да држава жели да и грађани осете одличне резултате који се постижу.
Очекивали смо раст од шест одсто на крају ове године. У првом кварталу имали смо раст од 1,7 процената, а за други квартал тек очекујемо резултате. Мислим да нећемо ићи испод 12 одсто и да ће раст до краја године бити већи од шест процената, указао је он.
Министар је објаснио да су то резултати који се деле са грађанима, пре свега због оптимизма, који их подстиче на то да троше новац.
Од изузетног је значаја да се новац у трговини обрће, да трговина расте, да се наставља производња, истакао је он и додао да је важно да се расположиви доходак, новац који грађани имају, не смањује.
У неким развијенијим економијама то је управо била последица актуелне здравствене кризе јер су, како је објаснио, људи почели више да штеде, мање да троше и то је успорило привредну активност.
Мали је оценио да је други разлог сам новац, и подсетио на то да је 2020. године, упркос пандемији, Србија имала већу наплату ПДВ-а за скоро 30 одсто у односу на 2019. годину.
Према његовим речима, људи су више трошили, имали смо више привредних активности. Мере су прошле године биле усмерене ка томе да сачувамо радна места и да нам се не затварају фабрике и производни погони, а у томе смо успели.
Многе развијеније земље нису имале пакете помоћи попут Србије. Али ми смо, захваљујући тешким мерама фискалне консолидације које је покренуо председник Александар Вучић док је био председник Владе 2014. године, успели да кризу дочекамо спремно, објаснио је Мали.
Он је и додао да се никада у прошлости није догодило да држава стане иза грађана и привреде као сада.
Министар се осврнуо и на стање јавног дуга, нагласивши да је у овом тренутку удео у БДП-у 56,2 одсто, што је далеко испод прописаних 60 процената, колико је предвиђено Мастрихтским споразумом.
Мали је подсетио на то да је, и поред никада веће кризе, 2021. година започета за увећаном минималном зарадом за 6,6 одсто, увећаним пензијама за 5,9 процената и већим зарадама у јавном сектору за 5 процената.
Упркос епидемији коронавируса донели смо одлуку да спроведемо мере које повећавају животни стандард грађана. То је економски важно, а и циљ државе је да се животни стандард грађана из месеца у месец повећава. И сваки пут када постоји простор у буџету или у пројекцији наше економије да можемо да повећавамо плате и пензије, ми ћемо то урадити, нагласио је Мали.
Он је, говорећи о повећању минималне цене рада, подсетио на то да је 2012. године она била око 15.700 динара, а да је ове године прешла 32.000 динара.
Минимална цена рада је повећана и више него двоструко у односу на 2012. годину. Разговарао сам са председником Вучићем и председницом Владе, па ћемо видети да ове године по први пут минимална цена рада оде изнад 35.000 динара, рекао је министар.
Ако погледате економске услове и стопе раста које очекујемо од преко 6 одсто, постоје услови да минимална зарада буде изнад 35.000 динара, што је повећање од девет одсто, рекао је он и додао да се на тај начин подиже просечна зарада у Србији, као и да се очекује да реализацијом плана „Србија 2025“ она буде приближно 900 евра.
Мали је напоменуо да су у току разговори синдиката и послодаваца, као и да ће се у разговоре око минималне цене рада укључити и Влада Србије са овим предлогом.
Ово је велико повећање минималне цене рада, велика вест за све запослене, али с друге стране велики трошак за послодавце. Ми смо протекле три године, из године у годину, смањивали порезе и доприносе на зараду, чинећи запошљавање повољнијим. То ћемо наставити, подвукао је министар.
Размишља се о неколико опција, да ли повећати неопорезиви део дохотка или смањити или укинути неке делове који се односе на порезе и доприносе, навео је он.
Министар је напоменуо да Србија данас побеђује у ономе у чему никада није побеђивала, а то је економија.
Свака част нашим спортистима, али сада смо шампиони и када је економија у питању. Ипак, ту смо да подржимо наш спорт, посебно учеснике Олимпијских игара, поручио је Мали.
Председник Вучић је желео да их додатно мотивише, па смо увећали фонд за освојене медаље, навео је он и подсетио на то да је сада предвиђено 70.000 евра за злато, а та награда била је 45.000 евра.
Првим освајачима медаље новац је већ уплаћен, док се раније на награде чекало годину, две дана, рекао је министар и истакао да се, упркос пандемији, издваја доста новца за подршку спорту.
Завршава се мултифункционална дворана на Кошутњаку, у овом тренутку се граде три градска стадиона, а градиће се још седам. И са те стране показујемо да стојимо иза наших спортиста, чији су успеси велики, а и држава у дан и у динар исплаћује своје обавезе. То довољно говори о снази Србије, истакао је Мали.
Он је, одговарајући на питање о планираним издвајањима за новорођену децу од 5.000 евра које је најавио председник Републике, рекао да је то неопходност и приоритет државе.
У септембру ћемо изаћи са пакетом, који није везан само за прву бебу, већ обухвата смањење одређених административних препрека, као и отварање могућности за вештачку оплодњу што већем броју жена, а планира се и повећање одређених накнада, најавио је министар.
Имамо конкретне мере у плану да подржимо политику која се односи на већи број деце, али важна је и стабилна економија. Када као родитељ имате сигурност, односно стабилан посао, када видите да се граде ауто-путеви, школе, вртићи, здравствени центри, то вам даје сигурност да донесете одлуку о потомству, нагласио је Мали.
Он се осврнуо и на иницијативу „Отворени Балкан“, која омогућава бржи проток робе, услуга и радне снаге.
То је оно што подстиче раст у региону. Подсетићу на то да је Србија прошле године привукла 2,9 милијарди евра страних директних инвестиција, а Црна Гора, Северна Македонија, БиХ, Албанија заједно 1,7 милијарди. Када погледате стопе раста, јасно је да је Србија доминантна економија на Западном Балкану, поручио је министар.
Када је ЦЕФТА, односно трговина у региону у питању, за првих пет месеци ми имамо суфицит од 954 милиона евра. Више извозимо него што увозимо, рекао је он.
Што је веће тржиште, односно без ограничења, то доминантна економија попут наше има највише користи. Али и други ће имати интерес. Као велико тржиште, без ограничења, ви сте интересантнији јер се атрактивност инвестиција повећава, него када сте сами и изоловани, закључио је Мали.
Аутор:
Танјуг (архива)
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана