Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Гојко Станивуковић данас је отворио уводни састанак којим почиње осми циклус координације економских политика са Европском унијом – европски семестар „лајт“.
П:
О:
Читај ми
Приоритетне структурне реформе у наредне три године
Београд,
27. јул 2021.
Састанак је посвећен почетку израде новог документа Програма економских реформи (ЕРП) за период од 2022. до 2024. године, на основу смерница Европске комисије и стратешких докумената и политика Владе Србије.
Станивуковић је нагласио да нас очекује избор приоритетних структурних реформи и мера за наредни трогодишњи период, који приказују најважније правце деловања, приоритете и напоре Владе за унапређење привредног окружења и квалитета живота грађана.
У овом циклусу очекујемо иновирање већег броја области кроз нове структурне реформе имајући у виду да је Влада већ започела бројне иницијативе, посебно у области дигитализације, енергетике и животне средине, рекао је државни секретар.
Он је објаснио да је документ кључан не само за Поглавље 17 – Економска и монетарна политика, у контексту испуњења економских критеријума за чланство у ЕУ, већ и за друга поглавља, имајући у виду да приоритетне структурне реформе и мере тематски обухватају све области економске политике и добре управе.
Тиме се потврђује и важност ЕРП-а као стратешке основе за програмирање помоћи ЕУ, на чему у овом циклусу посебно инсистира и Европска комисија. Као и до сада, неопходно је да ЕРП буде усаглашен са Фискалном стратегијом и Законом о буџету Републике Србије, будући да је кључно обезбедити одговарајуће финансирање структурних реформи, истакао је Станивуковић.
Државни секретар је нагласио да у креирању реформи и мера треба идентификовати препреке привредном расту које могу бити наглашеније због пандемије, али и обратити пажњу на даље унапређење конкурентности и тржишта рада кроз наставак побољшања регулаторног окружења, унапређење енергетског сектора, зелену и дигиталну транзицију.
Такође, како је додао, систем здравствене заштите представља кључну област, с обзиром на утицај који здравље и отпорност здравствених система могу имати на привреду.
Према његовим речима, биће настављени и напори на развоју добре управе, процеса дигитализације, модернизацији Пореске управе, даљем унапређењу пословног амбијента и сузбијању сиве економије, као и подршци зеленом, енергетски ефикасном и инклузивном расту.
Станивуковић је указао на то да је искуство и укљученост свих актера, од креатора економских политика до крајњих корисника реформских мера, од велике важности приликом дефинисања приоритетних реформи.
Имајући у виду да европски семестар „лајт“ координације економских политика непрекидно траје, тако се и процес консултација не прекида. Све размењене информације из претходног циклуса релевантне су за почетак новог, рекао је државни секретар.
Он се осврнуо и на економске показатеље који пружају повољан амбијент за спровођење структурних реформи, додајући да је интензиван опоравак економских активности у другој половини прошле године омогућио да пад БДП-а у 2020. години буде свега 1 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи.
Према његовим речима, крајем 2020. године нето прилив страних директних инвестиција достигао је ниво од приближно три милијарде евра, јавни дуг је био 58,2 одсто, док је стопа незапослености била на нивоу пре пандемије.
Државни секретар је напоменуо да је ове године раст БДП-а у првом кварталу износио 1,7 одсто, док се у другом кварталу очекује раст између 12 и 15 одсто.
Станивуковић је навео да се за 2021. годину предвиђа реални раст БДП-а од 6 одсто са даљим повећањем капиталне потрошње државе на 7,2 одсто БДП-а.
За ову годину можемо очекивати раст и од 7 одсто БДП-а и поново један од најбољих резултата у Европи, истакао је он и подсетио на то да смо у првој половини године привуклли 1,72 милијарде евра страних директних инвестиција, што је 19 одсто више него прошле године, а јавни дуг ће до краја године остати испод 60 одсто, што је по критеријумима Мастрихта.
Он је рекао да су на састанку Економског и финансијског дијалога ЕУ са Западним Балканом и Турском, одржаном 12. јула, представници ЕКОФИН-а позвали на ефикасну и континуирану примену пакета економске подршке, коришћење Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан и постигли сагласност око нових препорука за Србију и остале учеснике.
Станивуковић је, када је реч о Програму економских реформи за период 2021–2023, истакао да су европски партнери похвалили економске политике које су дале добре резултате у Србији и ефикасан одговор на изазове, али и достављање документа у року, добар процес координације и јавне расправе.
Програм eкoнoмских рeфoрми Република Србија израђује на годишњем нивоу за наредни средњорочни период како би обезбедила oдржив и инклузивaн eкoнoмски рaст.
Састанку су присуствовали чланови Радне групе за израду и праћење реализације Програма економских реформи, који учествују у изради овог документа, представници Делегације ЕУ у Србији, као и представници Скупштине Србије, цивилног друштва, стручне јавности, пословне заједнице и социјалних партнера, наводи се у саопштењу Министарства финансија.
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара
-
Београд/Мостар, 16. април 2024.Сарадња предуслов за даљи економски развој региона
-
Београд, 12. април 2024.Цена бензина виша за два динара у наредних седам дана
-
Београд, 10. април 2024.У прва три месеца регистровано 1.715 заложних права
-
Београд/Будимпешта, 9. април 2024.Србија, Словенија и Мађарска удружиле берзе електричне енергије