Кисић Тепавчевић је, након седнице Кризног штаба, рекла да се, међутим, у већини земаља бележи погоршање епидемиолошке ситуације, која је делом везана за појаву новог соја коронавируса, али је, пре свега, разлог за то недовољни обухват вакцинације.
Она је пренела да је и највећи део данашњег састанка био посвећен томе како да се утиче на све да се повећа обухват вакцинације, јер цепива штите од ширења болести, али и од смртних исхода.
То није само индивидуална, већ и колективна одговорност, јер вакцинацијом штитимо и оне које највише волимо, поручила је Кисић Тепавчевић, додавши да се последњих дана бележи благи пораст оболелих.
Сезона је годишњих одмора, али вирус није на одмору и то нам потврђује број инфицираних, али и то што сваки дан неко од наших суграђана изгуби живот, нагласила је она.
Према њеним речима, међу хоспитализованим пацијентима, више од 99 одсто није вакцинисано, док међу преминулима од заразе коронавирусом није било особа које су комплетно вакцинисане, што је велики показатељ колико је важна вакцинација.
Кисић Тепавчевић је прецизирала да је у Србији бар једном дозом вакцинисано 2.772.927 особа, док је комплетно имунизовано 2.642.507 грађана.
То је, како је навела, 49 одсто, а имајући у виду колико су нам дуго вакцине доступне, и то да је цепиво обезбеђено за сваког грађанина, овај проценат није довољан ако желимо да што спремнији дочекамо јесен и сезону респираторних инфекција.
Она је нагласила да постоје региони са високом свести о значају вакцинације и већим бројем вакцинисаних, међу којима је Београд, где је у општини Стари град вакцинисано 74,13 одсто пунолетних становника, а на Савском венцу 72,53 одсто.
Према њеним речима, уз главни град, који предњачи по броју вакцинисаних, у врху су и Прибој, Ниш, Ужице, Кладово, Кикинда и Нови Сад, док су Тутин, Нови Пазар и Лајковац међу градовима у којима је недовољно људи вакцинисано.
Она је, поводом информација да поједини клинички центри траже од запослених који се нису вакцинисали ПЦР тестове приликом повратка са одмора, нагласила да је болница место где постоји највећи интензитет контаката са најосетљивим грађанима, који су болесни и захтевају лечење и негу.
Кисић Тепавчевић је рекла да здравствени радници могу бити преносиоци инфекције, а да је једна од мера која се може доносити индивидуално, од болнице до болнице, у зависности од епидемиолошке ситуације, да се запосленима, након одмора, може тражити доказ да нису заражени.
Према њеним речима, вакцине су доступне од децембра тако да су сви здравствени радници, који одговорно схватају свој посао, а који немају контраиндикацију, примили вакцину.
Они који на дужи временски период оду са свог радног места, приликом повратка морају да буду безбедни за своје пацијенте и болничку средину подвукла је она, истакавпи да треба да пруже доказ да нису заразни а то је ПЦР тест.
Кисић Тепавчевић је, такође, навела податак да је у установама социјалне заштите вакцинисано више од 90 одсто корисника и 80 одсто запослених, што је довело до тога да су у претходном периоду у тим установама забележени само спорадични случајеви заражених коронавирусом.
Када је реч о здравственим установама и броју вакцинисаних који раде у тим установама, она је рекла да нема прецизне податке, али и да би свака од тих установа требало да доноси индивидуалне мере, у зависности од актуелне епидемиолошке ситуације.
Она је нагласила и да морамо бити свесни чињенице да, и уколико се укаже потреба за трећом дозом вакцине, она неће обезбедити колективни имунитет.
Према њеним речима, сви они који су ревакцинисани сигурно ће отићи да приме и трећу дозу, уколико се испостави да је потребна, али сада је приоритет да се они, који нису примили ниједну дозу, вакцинишу како бисмо стекли колективни имунитет и изборили се са вирусом.
Кисић Тепавчевић је навела да се још увек раде истраживања о трећој дози, напоменувши да се показало да поствакцинални имунитет траје дуже него што се првобитно мислило.
Она је указала на то да није примећен велики број инфицираних који су претходно вакцинисани, а да и они који јесу инфицирани, а вакцинисани су, нису имали теже облике болести.
Задатак свих вакцинисаних јесте да утичу на оне које познају, а који нису вакцинисани, да промене мишљење и да то учине, јер вакцинацијом не штите само свој живот, већ животе свих нас, поручила је Кисић Тепавчевић.
Чланица Кризног штаба је рекла да се обухват вакцинисаних не повећава темпом који је био очекиван, при чему је поново апеловала на све, поготово на оне између 18 и 30 година да се вакцинишу.
Према њеним речима, од почетка имунизације учињен је читав низ афирмативних потеза, међу којима је подршка државе вакцинисанима у износу од 3.000 динара, као и то што су се културне институције, али и многи фестивали, попут „Егзита“, укључили у кампању мотивисања младих.
Али, ја не знам да ли је неком потребна већа мотивација од податка да је више од 99 одсто особа, које су последњих месеци хоспитализоване, невакцинисано. Вакцина спашава живот, нагласила је она.
Кисић Тепавчевић је поновила да је истраживањима доказано да су вакцине безбедне, при чему у највећем броју случајева где су се појавиле неке болести, то није имало везе са вакцином, сем што се подударило са временом вакцинације.
Она је младим особама поручила да не постоји ниједна реакција која би их довела у ризик од каснијег оболевања, већ да су они резервоар преношења инфекције, уколико нису вакцинисани.
Како је навела, на седници Кризног штаба данас је констатовано да више од 30 одсто људи не носи заштитне маске и не одржава дистанцу, па ће у наредном периоду бити пооштрене контроле поштовања мера против епидемије.