Брнабић је новинарима рекла да је покушала да се фокусира на добре резултате и сарадњу у региону, а да је неко други разговор пребацивао на терен политике.
Ако желите да говорите о политици, онда смо ту да кажемо чињенично стање, али и то да је сарадња важна, нагласила је премијерка.
Она је навела да је током самита имала размену мишљења са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем, додавши да је било његових провокација и идеја о томе како треба да изгледа регионална сарадња, али да је добио адекватан одговор и чињенично стање.
Председница Владе је пренела да је Курти говорио о томе како не може више овако да се сарађује него у другачијем формату у коме су Косово и Србија једнаки партнери.
Брнабић је нагласила да му је одговорила да то није могуће и да постоје велике разлике јер је Србија суверена држава, а такозвано Косово није, и да је такве ствари најбоље оставити за дијалог.
Премијерка је истакла да регион очекују важни пројекти, подсетивши на то да ће 1. јула ступити на снагу Споразум о укидању роминга на територији Западног Балкана.
Она је најавила да ће у септембру почети изградња такозваног ауто-пута мира од Ниша до Мердара, при чему је изразила очекивање да ће тада у Србији бити присутни и представници Европске уније.
Имамо до краја године и почетак изградње гасовода до Бугарске, што је важан регионални пројекат, а онда већ у првом кварталу 2022. године почетак још два важна пројекта, навела је Брнабић.
Председница Владе је објаснила да је један железнички Коридор 10, односно модернизација комплетне трасе од Београда до Прешева, а други пруга између Ниша и Димитровграда.
Брнабић је прецизирала да је вредност Економског инвестиционог плана за Западни Балкан девет милијарди евра, додавши да је ЕУ определила и додатна средства, али то ће зависити од пројеката.
Премијерка је рекла и да Србији предстоје међувладина конференција, као и неколико регионалних самита, међу којима је и наставак Берлинског процеса почетком јула.
На Самиту су учествовали и европски комесар за проширење Оливер Вархељи, председник Црне Горе Мило Ђукановић, премијер Северне Македоније Зоран Заев, премијер Албаније Еди Рама и председавајући Савету министара Босне и Херцеговине Зоран Тегелтија.