П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска робна размена у првих седам месеци повећана за 23 одсто
Београд,
31. август 2006.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-јул 2006. године износила 9.871,6 милиона долара, што је за 23 одсто више у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска размена за период јануар-јул 2006. износила је 7.980,4 милиона евра, што чини пораст од 26,4 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Извезено је робе у вредности од 3.009,7 милиона долара, што представља повећање од 22,6 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а увезено је робе за 6.861,9 милиона долара, што је више за 23,1 одсто када се упореди са истим периодом 2005.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност 2.431,9 милиона, што је пораст од 26,2 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе, изражен у еврима, имао вредност 5.548,5 милиона, што је више за 26,4 одсто у односу на исти период прошле године.
Иако је Република Црна Гора постала чланица УН и самим тим међународно призната држава, Републички завод за статистику Србије, по међународним стандардима, не може је још укључити у резултате спољнотрговинске робне размене. Потребно је да Црна Гора добије међународни код и да буде укључена у списак земаља (кодекс шифара - део ИИ државе, који се користи за попуњавање исправа у царинском поступку) са којима Србија има екстрастат систем трговине.
Уколико би се у резултате спољнотрговинске робне размене укључио промет са Црном Гором, онда би укупна спољнотрговинска робна размена Србије са иностранством, исказана у еврима, износила 8.296,6 милиона.
У том случају, извоз робе имао би вредност 2.681 милиона евра, увоз робе 5.615,6 милиона евра, док би дефицит изражен у еврима износио 2.934,6 милиона.
Повећање увоза у протеклих седам месеци последица је увоза енергената, при чему је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у првих пет месеци био 1.197 милиона долара, што представља 21,6 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је увоза руде бакра и гвожђа (182 милиона долара) које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
На повећан увоз утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње). Због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, дошло је до повећања тражње, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-јул износио 520 милиона долара, што је 7,6 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране (извоз поврћа и воћа је 140 милиона долара, житарица и производа од њих 122 милиона долара, од чега је извоз жутог кукуруза 76 милиона долара, а извоз шећера 87 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-јул 2006. износио је 3.852,2 милион долара, што је повећање од 23,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Изражено у еврима, дефицит је износио 3.116,5 милиона, што чини повећање од 26,6 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износи 43,9 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 44 одсто.
Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 43,8 одсто, а у истом периоду претходне године била је 43,9 одсто.
У периоду јануар-јул 2006. у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију 69,4 одсто (2.087,6 милиона долара), роба за широку потрошњу 25,4 одсто (764,3 милиона долара) и опрема 5,2 одсро (157,6 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 63,3 одсто (4.344,7 милион долара), роба за широку потрошњу 21,3 одсто (1.458,4 милиона долара) и опрема 15,4 одсто (1.058,8 милион долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (508,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (379,3 милиона долара) и Немачка (332,7 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.142,9 милиона долара), Немачка (658,7 милиона долара) и Италија (596,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са ЕУ (више од половине укупне размене), са БиХ је остварен спољнотрговински суфицит од 216 милиона долара, док са Италијом имамо уравнотеженију спољнотрговинску размену него претходне године.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (442 милиона долара), обојени метали (314 милиона долара), одећа (163 милиона долара), поврће и воће (140 милиона долара) и производи од каучука (132 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 39,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (873 милиона долара), друмска возила (520 милиона долара), гас - природни и индустријски (393 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (328 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (264 милиона долара), а њихов увоз чини 34,7 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 3.009,7 милиона долара, што представља повећање од 22,6 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, а увезено је робе за 6.861,9 милиона долара, што је више за 23,1 одсто када се упореди са истим периодом 2005.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност 2.431,9 милиона, што је пораст од 26,2 одсто у односу на исти период претходне године, док је увоз робе, изражен у еврима, имао вредност 5.548,5 милиона, што је више за 26,4 одсто у односу на исти период прошле године.
Иако је Република Црна Гора постала чланица УН и самим тим међународно призната држава, Републички завод за статистику Србије, по међународним стандардима, не може је још укључити у резултате спољнотрговинске робне размене. Потребно је да Црна Гора добије међународни код и да буде укључена у списак земаља (кодекс шифара - део ИИ државе, који се користи за попуњавање исправа у царинском поступку) са којима Србија има екстрастат систем трговине.
Уколико би се у резултате спољнотрговинске робне размене укључио промет са Црном Гором, онда би укупна спољнотрговинска робна размена Србије са иностранством, исказана у еврима, износила 8.296,6 милиона.
У том случају, извоз робе имао би вредност 2.681 милиона евра, увоз робе 5.615,6 милиона евра, док би дефицит изражен у еврима износио 2.934,6 милиона.
Повећање увоза у протеклих седам месеци последица је увоза енергената, при чему је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у првих пет месеци био 1.197 милиона долара, што представља 21,6 одсто укупног увоза.
Такође, повећање увоза последица је увоза руде бакра и гвожђа (182 милиона долара) које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
На повећан увоз утицао је и раст тражње (јавне и личне потрошње). Због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, дошло је до повећања тражње, а то потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-јул износио 520 милиона долара, што је 7,6 одсто укупног увоза.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурисања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност.
Такође, повећање извоза резултат је суфицита у размени хране (извоз поврћа и воћа је 140 милиона долара, житарица и производа од њих 122 милиона долара, од чега је извоз жутог кукуруза 76 милиона долара, а извоз шећера 87 милиона долара), суфицита у размени готових текстилних производа, захваљујући потписаном споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који ужива наша роба, као и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-јул 2006. износио је 3.852,2 милион долара, што је повећање од 23,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Изражено у еврима, дефицит је износио 3.116,5 милиона, што чини повећање од 26,6 одсто у поређењу са истим периодом 2005. године.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима, износи 43,9 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду прошле године, када је износила 44 одсто.
Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 43,8 одсто, а у истом периоду претходне године била је 43,9 одсто.
У периоду јануар-јул 2006. у структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су били заступљени производи за репродукцију 69,4 одсто (2.087,6 милиона долара), роба за широку потрошњу 25,4 одсто (764,3 милиона долара) и опрема 5,2 одсро (157,6 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 63,3 одсто (4.344,7 милион долара), роба за широку потрошњу 21,3 одсто (1.458,4 милиона долара) и опрема 15,4 одсто (1.058,8 милион долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (508,5 милиона долара), Босна и Херцеговина (379,3 милиона долара) и Немачка (332,7 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.142,9 милиона долара), Немачка (658,7 милиона долара) и Италија (596,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена је у протеклом периоду била највећа са ЕУ (више од половине укупне размене), са БиХ је остварен спољнотрговински суфицит од 216 милиона долара, док са Италијом имамо уравнотеженију спољнотрговинску размену него претходне године.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају гвожђе и челик (442 милиона долара), обојени метали (314 милиона долара), одећа (163 милиона долара), поврће и воће (140 милиона долара) и производи од каучука (132 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 39,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (873 милиона долара), друмска возила (520 милиона долара), гас - природни и индустријски (393 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (328 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (264 милиона долара), а њихов увоз чини 34,7 одсто укупног увоза.
-
Београд, 30. април 2024.Бензин скупљи за четири динара, а дизел јефтинији за динар
-
Београд, 30. април 2024.У Србији у марту за 11,7 одсто више туриста
-
Београд, 26. април 2024.Завршена додела финансијске подршке пољопривредним...
-
Београд, 26. април 2024.Непромењене цене горива у наредном периоду
-
Београд, 25. април 2024.Јапански инвеститори најбољи амбасадори инвестиционог...
-
Београд, 25. април 2024.Просечна фебруарска плата 94.125 динара
-
Београд, 24. април 2024.Објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја
-
Београд, 19. април 2024.У наредних седам дана нове цене бензина
-
Београд, 18. април 2024.Прилагођавање новим стандардима у трговини и потребама...
-
Нови Сад, 17. април 2024.Подршка државе привредницима ове године две милијарде динара