У периоду јануар-јул 2006. године у поређењу са истим периодом 2005. године остварен је раст индустријске производње од 6,5 одсто.
Посматрано по секторима, у јулу 2006. године у односу на исти месец 2005. забележен је раст у прерађивачкој индустрији од 8,6 одсто, у сектору вађења руда и камена 5 одсто, у производњи и дистрибуцији електричне енергије, гаса и воде 4,8 одсто.
Подаци о индустријској производњи - по наменским групама, у јулу ове године, када се упореде са јулом претходне, показују да је дошло до раста у производњи трајних производа за широку потрошњу за 41,5 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу за 16,9 одсто, интермедијарних производа (осим енергије) за 9,7 одсто, енергије за 0,8 одсто, док је пад забележен код капиталних производа за 25,1 одсто.
Обим индустријске производње у јулу 2006. у односу на јул 2005. бележи раст код 15 области чије је учешће у структури индустријске производње 75 одсто, и пад код 14 области, које учествују у структури индустријске производње 25 одсто.
Највећи утицај на раст у јулу 2006. у односу на јул 2005. имале су производња хемикалија и хемијских производа, основних метала, производња пића, прерада и конзервисање воћа и поврћа, као и производња намештаја и електричне енергије.
Десезонирање индекса за јул 2006, у поређењу са просеком прошле године, за индустрију укупно показује да је остварен раст од 6 одсто, а за прерађивачку индустрију раст од 7,1 одсто.
Десезонирани индекс индустријске производње за јул 2006. у односу на јун 2006. године показује да је за индустрију укупно остварен исти ниво индустријске производње, док је код прерађивачке индустрије остварен раст од 1 одсто.
Производња малих предузећа (у којима је број запослених мањи од 50) која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку од 313 изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије.
У јулу је тражене податке доставило 91 предузеће. Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у јулу 2006. године у односу на прошлогодишњи просек код укупне индустријске производње већа је за 1,5 одсто (без ње тај пораст такође износи 1,5 одсто), а код прерађивачке индустрије већа је за 4,8 одсто (без ње тај пораст износи 4,7 одсто).