Мали је истакао да је Србија први квартал завршила са плусом од 1,2 одсто, а да је пројектован минус од 1,3 одсто, тако да се отвара реална економска могућност да до краја године оствари раст који је већи од пројектованих 6 одсто.
Уколико се то деси, бићемо још једном међу убедљиво најуспешнијим земљама у Европи по стопи привредног раста, што је јасно и из пројекција Европске комисије. Србија је започела ову годину снажно и офанзивно на свим економским фронтовима. Томе су значајно допринеле монетарне и фискалне мере које смо донели, односно три пакета подршке привреди и становништву, али и стабилни пословни амбијент у земљи, рекао је Мали.
Министар финансија је прецизирао да Европска комисија за Србију предвиђа раст БДП од 5,3 одсто за 2021. годину што је побољшање у односу на јесењу прогнозу, која је предвиђала раст од 4,8 одсто БДП, док се за 2022. годину предвиђа раст од 4 одсто БДП.
Судећи по овим пројекцијама, Србија ће бити боља од просека у Европској унији и еврозони када је реч о привредном расту. Наиме, у ЕУ се пројектује раст од 4,2одсто, док се за еврозону предвиђа раст од 4,3одсто, напоменуо је он.
Према његовим речима, посматрано појединачно по земљама, једино Шпанија (5,9 одсто) и Француска (5,7 одсто) имају боље пројекције од Србије и то само зато што су имале већи пад БДП-а у 2020. години, док из региона једино Црна Гора има већу пројекцији раста за 2021. годину (7,1 одсто), јер је имала велики пад од чак 15,2 одсто у 2020. години.
Он је додао да Европска комисија предвиђа да ће стопа незапослености у 2021. у Србији износити 9,3 одсто, док се за 2022. годину очекује даљи пад, до 8,5 одсто.
Када погледате њихову пролећну прогнозу видите да се ми приближавамо пројектованој просечној стопи незапослености у евро зони у 2021. од 8,4 одсто. За ЕУ та пројектована стопа је 7,6 одсто, навео је он.
Мали је напоменуо и да актуелни подаци показују да данас у Србији постоји раст у свим важним секторима привреде, од извођења грађевинских радова, до раста извоза, а долази и до квалитативне промене његове струкуре, јер у иностранство извозимо све више високотехнолошких производа, нарочито из ИТ сектора.
Ту је и традиционално добар извоз пољопривредних производа. Нове инвестиције у фабрике које смо отворили створиће нову додатну вредност. И наш сектор услуга се опоравља. Очекујемо већи прилив туриста како се приближава лето, јер ћемо, захваљујући високом степену имунизације становништва и стицању колективног имунитета, понудити здравије окружење, рекао је министар.
Према његовим речима, доста се очекује и од улагања у инфраструктуру које је ове године на највишем нивоу до сада од 7,2 одсто укупног БДП-а.
Он је рекао и да му је драго што све важне међународне институције, као што су Светска банка, Међународни монетарни фонд (ММФ) и Европска комисија, имају консензус о веома високој стопи привредног раста.
Почетком априла су и Светска банка и ММФ изашле са новим прогнозама о БДП и обе институције су своје претходне пројекције ревидирале на више – на раст од 5 одсто. Светска банка је изнела пројекцију од 5 одсто, што је за чак 1,9 одсто више него што се очекивало у јануару, а за 2020. годину њихова процена је да ће раст износити 3,7 одсто. ММФ је нешто оптимистичнији од Светске банке и прогнозира привредни раст за 2022. годину од 4,5 одсто, истакао је министар финансија.